ДЕБИЈАЂИ, Руди

ДЕБИЈАЂИ, Руди, лекар, авиофизиолог, професор ВМА (Мостар, 28. XII 1929 -- Београд, 3. III 2006). Дипломирао 1951. на Медицинском факултету у Београду, специјализирао патофизиологију на ВМА 1955, докторирао 1964. на истом факултету тезом Утицај цистеамина на отпорност према акутној аноксичној хипоксији. За време II светског рата (1941) ухапшен и спроведен у логор Бухенвалд, где је боравио до 1945. По ослобођењу ради као новинар у часопису Наш глас. Био начелник Одељења за авиофизиологију и помоћник начелника Института за Научно-истраживачки развој и наставу у Ваздухопловном-медицинском институту (ВМИ) Команде Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране у Земуну (1955--1976). Из састава ВМИ изабран је у Научно-наставно веће ВМА у звање редовног професора (1973). Усавршавао се у Милану (1961), Стокхолму (1964), Минхену (1970) и САД (1979). Члан Одбора за астронаутику САНУ постаје 1973. Као аутор више од 170 научних и стручних радова из области авиофизиологије, допринео развоју ваздухопловне медицине у Србији (и S. Rudnjanin, „Aviation medicine in Yugoslavia after the Second World War", ВП, 2003, 60, 4). Члан Медицинске академије СЛД, оснивач и први председник Секције за ваздухопловну и космичкумедицину СЛД. Био председник Физиолошког друштва Србије и члан управе Астронаутичког друштва Југославије, као и члан Америчког друштва за унапређење науке (АSSА). Добитник награде „22.децембар" (1983) и Дипломе почасног пилота и пилотског знака (1980).

ДЕЛА: коаутор, „Adrenergic blocking action of cysteamine", Experientia, 1962, 18; и V. Varagić, S. Elicic, „An analysis of adrenergic blocking activity of cysteamine", Arch.Int.Pharmacodyn.Ther., 1963, 142; и L.Perovic, V. Varagic, „Evaluation of the sympatho-adrenals activity in pilots by determination of urinary catecholamines during supersonic flight", Aerospace Medicine, 1970, 41, 6.

ЛИТЕРАТУРА: М. Милановић, Биографски лексикон. Познати српски лекари, Бг--Торонто 2005.

Љ. Гојковић Букарица