ДИМИТРИЈЕВИЋ, Радмило

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Радмило, историчар и методичар књижевности, универзитетски професор (Кобишница код Неготина, 24. VII 1905 -- Београд, 8. X 1985). Дипломирао је на групи за југословенску књижевност на Филозофском факултету у Београду (1928). Од 1931. до 1933. био на студијама у Паризу (Сорбона). Радио је у Универзитетској библиотеци у Београду (1925--1929), потом (1929--1949) као суплент па професор у гимназијама и учитељским школама (Мостар, Београд). На ФФ у Београду био је у звању лектора (1951--1957), вишег стручног и научног сарадника (1957--1963), ванредног (од 1964) и редовног професора (од 1971); пензионисан је 1973. Докторску дисертацију Светислав Вуловић (Бг 1966) одбранио је на ФФ 1957. Аутор је читанки за основну и средњу школу (највише са Д. Вученовим, од 1951), Теорије књижевности (Бг 1959, више издања), приручника за наставнике (Теорија књижевности са примерима. Лирска поезија, Бг 1959; Епска поезија, Бг 1959; Драмска поезија -- Књижевно-научне врсте -- Наука о књижевности, Бг 1961). Приредио је више популарних издања (П. Кочић, Б. Ћопић, В. Илић, М. Глишић, С. Матавуљ) и преводио са француског и енглеског. Од 1925. је објављивао приказе, критике, студије и библиографске прилоге. На Филолошком факултету је утемељио методику наставе књижевности и језика.

ДЕЛА: Настава матерњег језика и књижевности: Огледи из теорије и праксе, 1--2, Сар. 1955--1958; Проблеми наставе књижевности и матерњег језика 1. Основе наставе књижевности и матерњег језика (садржаји и методе), Бг 1972.

ЛИТЕРАТУРА: В. Калезић, „Један користан приручник за наставнике", у: Огледи из теорије и праксе, 1--2, Сар. 1955--1958; М. Павловић, „Две књиге о настави српскохрватског језика и књижевности", КиЈ, 1964, XI, 1; М. Николић, „Радмило Димитријевић, In memoriam", КиЈ, 1985, XXXI, 3--4.

Д. Иванић