Прескочи до главног садржаја

ДИКИН, Вилијам

ДИКИН, Вилијам (Deakin, William), историчар, обавештајац (Лондон, 3. VII 1913 -- Фар, Француска, 22. I 2005). Дипломирао је 1934. историју на Вестминстер школи Универзитета Оксфорд, а након тога радио је као предавач на колеџу Вадам. Средином 30-их година ХХ в. упознао се с Винстоном Черчилом и помагао му у писању породичне историје. Непосредно пред отпочињање II светског рата ступио је у британску армију, а од 1941. радио је у Управи за специјалне операције (ЅОЕ). У почетку је био ангажован на различитим пословима у Њујорку, да би 1942. био враћен у Велику Британију и распоређен на послове везане за југословенски простор. Како је с развојем савезничких операција у Северној Африци и планираним искрцавањем на југ Италије Југославија добијала све већи значај за савезнике, упућен је у Каиро, одакле је требало да прати збивања у Југославији, посебно акције покрета отпора. Из Каира је послат у Југославију као шеф прве британске војне мисије назване „Typical" при Врховном штабу НОВЈ. Заједно с осталим члановима мисије спустио се падобраном на Дурмитор 28. V 1943, управо пред почетак немачке офанзиве. Био је сведок борби на Сутјесци и Зеленгори током којих је погинуо други члан његове мисије, капетан Стјуарт. С Врховним штабом НОВЈ пробио се кроз немачки обруч и стигао у источну Босну. После свега што је видео и доживео, у извештајима упућиваним претпостављенима и премијеру Черчилу лично је заузео изразито пропартизански став, чиме је знатно помогао да Британци прихвате партизане као своје ратне савезнике. У Југославији је остао до краја децембра 1943. При покушају евакуације с импровизованог аеродрома у Гламочком пољу једва је избегао смрт. Присуствовао је Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу крајем новембра 1943. По одласку из Југославије, из Барија је наставио да анализира ситуацију у њој. По завршетку рата био је секретар британске амбасаде у Београду (1945--1946). Вративши се у Велику Британију, посветио се професорском раду на Оксфорду и помагао В. Черчилу приликом писања историје II светског рата. Добио је племићку титулу 1975. Последње дане провео је повучено на југу Француске. Његова књига The Embattled Mountain (London 1971) објављена је и на српском: Бојовна планина (Бг 1973).

ДЕЛО: The Brutal Friendship. Mussolini and the Fall of Italian Fascism, New York 1962.

ЛИТЕРАТУРА: Е. Баркер, Британска политика на Балкану у II свјетском рату, Зг 1978; Б. Петрановић, Србија у Другом светском рату (1939--1945), Бг 1992.

А. Животић