ДАРВАР, Димитрије Николајевић

ДАРВАР, Димитрије Николајевић, учитељ, преводилац (Клисура, Грчка, 13. VIII 1757 -- Беч, 21. II 1823). Породицa се населила у Земуну и због послова са дрветом прозвала се Дарвар. Описменио се у родном месту, старогрчки учио на Светој Гори, латински, словенски и српски у српско-латинској школи у Руми. Почео да ради у очевој трговини, па 1777. отишао у Букурешт, где учи грчку књижевност и филозофију. У то време превео је на грчки Метафизику Ф. Х. Баумајстера. Потом је у Халеу слушао филозофију и математику. У Лајпцигу се уписао на универзитет (1783), одакле је прешао у Беч и 1806. објавио Немачку граматику на грчком. Крајем 1784. вратио се у Земун, где је поучавао грчку и српску децу и превео више поучних дела (Антоније Византијски, Благонравиjе, Беч 1786; Кевит Тивејски, Икона или Изображениjе человjeчаскаго житиja и Епиктита Стоическаго Ручница или Нравоучителна книжица, Будим 1799; Методије Антрацит, Зерцало христјанскоjе, Будим 1801). У поднасловима ових својих превода истиче да их издаје на корист и употребу славеносербске деце и народа. После смрти А. Димитријевића Секереша (1794) безуспешно покушавао да наследи његово место у Дворској цензорној комисији у Бечу. Овде је основао грчку школу и у њој радио до краја живота. У кући Дарварових (Дарвархоф), од 1819. Д. Давидовић штампа Новине сербске. Свом пријатељу из Земуна, помагачу и повериоцу, одужио се кратком биографском белешком и објављивањем његовог превода са грчког, „Слово на прославление рождества Христова" (Новине сербске, 1820, додатак броју 1).

ИЗВОР: Г. Михаиловић, Српска библиографија XVIII века, Бг 1964.

ЛИТЕРАТУРА: J. B. Rupprecht, „Demeter N. Darvar. Eine biographische Skizze", Archiv für Geographie, Historie, Staats und Kriegskunst, 1816, VII, 53--54; В. Ђорђевић, Грчка и српска просвета, Бг 1896; Н. Вукадиновић, „Доситејева Христоитија и њени извори", ПКЈИФ, 1923, III; Д. Ј. Поповић, О Цинцарима, Бг 1937; С. Радовановић, Из културне историје Земуна, Земун 1970; М. Вукелић, „Грчки и српски просветитељ Д. Н. Д.", ЗМСКЈ, 1988, 36, 3; Ј. А. Пападријанос, „Грчка школа у Земуну и Срби (XVIII и XIX век)", Balcanica, 1991, XXII.

Љ. Ћоровић