ДОКИЋ, Лазар

ДОКИЋ, Лазар, лекар, професор Велике школе, политичар (Београд, 27. IX 1845 -- Опатија, 13. XII 1893). На одсеку природњачких наука на Лицеју у Београду, који је завршио 1862, имао је велику подршку Јосифа Панчића, свог учитеља и духовног ментора. Медицину је, као државни стипендиста, студирао у Бечу и Прагу. Промовисан је 1869. за доктора медицине, потом и хирургије. Постављен је за физикуса Округа ужичког (1869--1874), кратко време и Округа београдског, а потом постао војни лекар. Као лекар унутрашњег одељења Војне болнице произведен је у чин санитетског капетана 1875. За в. д. начелника дивизијског санитета Западно-моравске дивизије постављен је 1876, а недуго потом произведен је у чин санитетског мајора. Начелник санитета Шумадијског корпуса био је 1876--1881. За професора Велике школе на Катедри зоологије са анатомијом и физиологијом постављен је 1878. као санитетски мајор и био је до 1888, када је постао члан, а од 1891. и председник Државног савета, дужност коју је обављао до смрти. Био је кнежев посланик у Народној скупштини 1880--1882; члан Сталног лекарског одбора 1881; секретар и благајник СЛД 1881--1882, редовни члан од 1885, председник од 1893. до смрти; члан Српског друштва Црвеног крста 1881, а одборник 1882--1883; од 1883. лекар, од 1885. краљев гувернер, а од 1889. васпитач престолонаследника Александра Обреновића. Председник Министарског савета и министар просвете и црквених послова био је 1893. Припадао је умереном крилу Радикалне странке, дворским радикалима. Одликован је 1877. Таковским крстом на прсима.

М. Станић

За дописног члана СУД изабран је 1870. и био члан Одбора за јестаственичке и математичке науке, а за почасног члана СКА наименован је 1892. Писао је радове из медицине (Боловање и умирање по окружним болницама у Србији у год. 1871, 1872, 1873, 1874, Бг 1875), као и из опште биологије (Чланци из опште биологије, Бг 1882) и зоологије (Шкољке у Србији, Бг 1882; Прилог за познавање српске аранејске фауне, б. м. 1907). Посебно значајан је његов рад Аналитички и систематски преглед животиња у Краљевини Србији: 1. Кичмењаци; 2. Бескичмењаци (Бг 1883).

Бр. Стевановић

ИЗВОР: Српске новине, 1869, 1874--1878, 1880--1881, 1888, 1893.

ЛИТЕРАТУРА: Л. Лазаревић, Мали поменик, Бг б. г.; Ж. Живановић, Политичка историја Србије у другој половини 19 века, Бг 1923--1925; Министри просвете Србије 1811--1911, Бг 1994; А. Гавриловић, Знаменити Срби 19. века, Бг 2006.