ДЕСПИЋ, Александар

ДЕСПИЋ, Александар, електрохемичар, универзитетски професор (Београд, 6. I 1927 -- Београд, 7. IV 2005). Технолошки одсек Техничког факултета у Београду завршио је 1951. После дипломирања је постављен за млађег индустријског инжењера, а од 1953. запослен је на Катедри за физичку хемију и електрохемију Технолошко-металуршког факултета, где је био биран у сва звања од асистента до редовног професора 1971. Стекао је диплому на Империјалном колеџу за науку и технологију у Лондону 1954. и 1955. одбранио докторску дисертацију на Универзитету у Лондону. На Пенсилванијском универзитету у Филаделфији (САД), тада водећој светској Електрохемијској лабораторији, боравио је од 1957. до 1959. као научни сарадник и током 1966. као гостујући професор. Био је гостујући предавач на великом броју универзитета у свету. На ТМФ-у је предавао Физичку хемију, Колоидну хемију, Хемијску кинетику и разне предмете из електрохемије. Један је од оснивача Центра за електрохемију Института за хемију, технологију и металургију (ИХТМ) у Београду, а током два периода је био директор те установе. Под његовим руководством и руководством Драгутина Дражића институт је дао значајне и светски запажене резултате и заједно са ТМФ-ом су постали познати као београдска електрохемијска школа. Као један од најзначајнијих српских научника друге половине XX в. у области електрохемије, Д. је у светској електрохемији препознатљив по тумачењу механизма анодног растварања гвожђа, који је предложио заједно са професорима Бокрисом и Дражићем (и J. O'M. Bockris, D. M. Dražić, „The Electrode Kinetics of the Deposition and Dissolution of Iron", Electrochimica Acta, 1961, 4). Значајан је његов допринос и у областима механизама и кинетике електродних реакција, електрохемијског таложења метала, електрохемијских извора енергије, преноса масе у електрохемијским системима и хлор-алкалне електролизе, објављеним у многобројним уџбеницима, књигама и монографијама, научним радовима, студијама, елаборатима и патентима, од којих се издвајају: и J. O'M. Bockris, „The mechanism of deposition and dissolution of metals", у: H. Eyring, D. Henderson, W. Jost (ур.), Physical Chemistry, 9 (New York 1969); и Д. М. Дражић, О. Татић Јањић, Основи електрохемије (Бг 1970); и R. R. Adzic, Catalytic effect of metal adatoms deposited at underpotential, The Journal of Chemical Physics, 1974, 61; и V. Parkhutik, „Electrochemistry of aluminium in aqueous solutions and physics of its anodic oxides", у: J. O'M. Bockris, R. E. White, B. E. Conway (ур.), Modern Aspects of Electrochemistry, 20 (New York 1989). За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1965, а за редовног члана 1974. Био је потпредседник (1981--1994) и председник САНУ (1994--1998). У том периоду је увео многе реформе и новине трудећи се да Академију преведе из репрезентативне у радну установу. Поред научног рада бавио се стручним и друштвеним радом. Био је иницијатор оснивања Одбора за трећи миленијум у САНУ, у оквиру којег је основао Музеј науке и технике САНУ. Иницирао је и оснивање Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка и Фондације за научне и уметничке студије САНУ. Био је члан многих домаћих и иностраних научних друштава међу којима су Српско хемијско друштво (председник, почасни председник и главни уредник Гласника), Друштво физикохемичара Србије, Међународно друштво за електрохемију (потпредседник), Европска академија за површинске технологије, Европска академија наука и уметности у Салцбургу, као и члан неколико иностраних академија наука и уметности.

ЛИТЕРАТУРА: R. Adžić, „A tribute to Professor Aleksandar Despić in honour of his 70th birthday", Journal of Electroanalytical Chemistry, 1998, 448; М. Јевтић, Упоришта Александра Деспића, Бг 2001; В. Ђорђевић (ур.), Живот и дело српских научника, 15, Бг 2016.

Ј. Бајат