ДРАГОВИЋ, Живко

ДРАГОВИЋ, Живко, професор, политичар, писац (Велестово код Цетиња, 12. II 1854 -- Цетиње, 11. VII 1928). Брат је историчара Марка. Завршио је Богословско-учитељску школу на Цетињу и потом радио као учитељ на Његушима и у Љуботињу. У Петрограду је изучио Духовну академију. На школовању у Паризу провео је годину дана. По повратку, на Цетињу је истовремено био професор гимназије, богословско-учитељске школе и Девојачког института царице Марије. Биран је за ректора богословије. Био је активан културни посленик и иницијатор књижевног живота на Цетињу, потпредседник и председник Просветног савета, члан главне школске комисије и главног одбора Друштва црногорског Црвеног крста (1908--1913). Биран је за народног посланика 1907, а од 1909. члан је Државног савета и вирилни посланик у Скупшини Црне Горе. У име Чевско-бјеличке капетаније био је заступник у Подгоричкој скупштини када је Црна Гора уједињена са Србијом 1918. Пензионисан је на дужности државног саветника. Сматра се да је био књижевно-песнички саветник књаза Николе. Писао је песме, међу којима и пригодне у част књажевске породице, уџбенике, богословске, педагошке и историјске текстове. Прикупљао је фолклорну грађу. Сарађивао је у руским (Журнал, Страник, Рускаја старина) и домаћим (Глас Црногорца, Летопис Матице српске, Босанска вила, Нова Зета, Књижевни лист, Дан, Српски књижевни гласник) часописима и листовима. Уређивао је Књижевни лист (1901--1902) и Глас Црногорца (1899, 1903--1905). Преводио је са руског (В. Теплов, М. Љермонтов, К. Јелницки), италијанског (Ђ. Кардучи) и француског (Ж. Ф. Мармонтел). Био је одликован руским Орденом Св. Ане, француском Академском палмом, Даниловим орденом V, IV, III и II степена и другим одликовањима.

ДЕЛА: Граф Вуичъ въ Черногoрии, СПб 1881; Черногория и ея отношения къ России и въ царствование императора Павла, СПб 1882; Преглед основног богословља, Цт 1897; Кратка историја Црне Горе, Цт 1910; и Љ. Бакић, Познавање Закона, Цт 1914.

ЛИТЕРАТУРА: W [Милан Вукићевић], „Живко Драговић", Записи, 1928, 3; Време, 1928, 2352; А., „Живко Драговић", Политика, 12. VII 1928; Н. С. Мартиновић, Развитак штампе и штампарства у Црној Гори 1493--1945, Бг 1965; Ј. Р. Бојовић, Подгоричка скупштина 1918, Г. Милановац 1989; Д. Мартиновић, Луча тамом обузета, Цт 1995.

М. Вуксановић