ДЕТЕРЏЕНТИ

ДЕТЕРЏЕНТИ (лат. detergere: очистити), синтетички, у води растворни или течни, органски препарати који имају способност да емулгују уља, да одрже нечистоће у суспензији и да делују као средство за квашење. Спадају у широку групу површински активних супстанци (тензиди, сурфактанти). Најшира примена им је у прашковима за прање, неким сапунима и средствима за чишћење. Налазе се и у многим техничким производима, нпр. у моторним уљима, течностима за бушење нафте, уљима за стругове. Према својој хемијској структури основна подела је на анјон-активне, катјон-активне и нејогене. Сем тензида, који је састојак, нпр. прашка за прање, код нас се д. називају и сами прашкови, односно течности за прање.

Први синтетички д. развијен је у Немачкој 1916. као одговор на недостатак масти за производњу сапуна. Праву револуцију у производњи средстава за прање учинила је појава синтетичког анјон-активног д., n-додецил-бензен-сулфоната (ДБС), C12H25−C6H4−SO2−ONa, који је, захваљујући добрим особинама, повољној цени и учинку у прању, веома брзо постао најважнија сировина за комерцијалне д. која се и данас користи. Производња д. за домаћинство почела је у САД око 1930. Били су то прво д. за ручно прање посуђа и финих тканина. Велик напредак у производњи д. за све врсте прања учињен је 1946. у САД, кад је направљен д. са комбинацијом тензида и билдера (билдер је смеса супстанци које побољшавају услове за дејство тензида при прању). Прве машине за прање веша појавиле су се око 1950. и довеле су до осавремењавања састава д. Последице су биле већа моћ прања, побољшана растворљивост у води, олакшано испирање тканина, смањено оштећење влакана и боје, као и делова машина за прање, додатак мирисних супстанци које дају утисак свежине. Око 1960. појавили су се први д. са ензимима. Врло упрошћено се процес прања представља на следећи начин: (Тканина + нечистоћа) + д. + вода = опрана тканина + (отпадна вода са д. + нечистоћом).

Нове формулације д. имају јачи ефекат прања и већу моћ да спрече повратност у процесу прања, односно поновно таложење нечистоће и посивљење тканине. Сваки прашкасти д. за машинско прање тканина састоји се из: 1. тензидског блока (анјонски и нејонски тензиди и сапун); 2. билдерског блока (зеолит, анјонски кополимер, натријум-карбонат и бикарбонат, силикати); 3. избељивачког блока (даваоца активног кисеоника); и 4. побољшивача (ензими, модификована целулоза, фосфонат, оптичко белило, силикони, парфем), а остатак до 100% је пунилац који је најчешће натријум-сулфат или смеша натријум-сулфата и натријум-хлорида. Тензиди су кључни састојак д., а улога им је да уклоне нечистоће са тканине. Билдерски блок има улогу да брзо уклони јоне калцијума и магнезијума из воде, тј., да омекша воду и да средину учини базном. Избељивачки блок има улогу да даје активни кисеоник, који избељује тканину, и да оксидује нечистоће, као што су мрље од вина, чаја, кафе и др. Побољшивачима се постижу оптимално прање кроз дејство ензима, заштита тканине модификованом целулозом и покривање жутине тканине рефлексијом са оптичког белила. Д. могу бити прашкасти, течни или желатинасти, а деле се према намени за коју су направљени (за машинско прање рубља, за ручно прање, за прање судова, за прање тврдих површина − подови, санитарије), индустријски д. Од 70-их година XX в. посебна брига се води о утицајима д. на животну средину, па је прописима у готово свим земљама уведена обавезна употреба сировина које су биолошки разградљиве и неотровне за водене организме.

Оснивање радионице Глигорија-Глише Jанковића у Крушевцу 1839. сматра се почетком индустријске производње сапуна у Србији и ова радионица је повезана с настанком касније велике фабрике за производњу сапуна и д. „Мерима". Oд 70-их до 90-их година ХХ в. значајна истраживачка база за развој сировина за д. био је Институт за општу и физичку хемију у Београду. Данас су у Републици Србији највећи произвођачи д. „Хенкел-Мерима" из Крушевца („Мерима-Хенкел"), „Беохемија-Инхем" из Зрењанина и „Албус" из Новог Сада.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Џокић, Површински активне материје, Бг 1985; П. Спарић, „Средства за прање и козметички производи", у: Д. Виторовић (ур.), Хемија и хемијска индустрија у Србији, Бг 1997; С. Благојевић и др., „Детергенти: Историјат и развој", ХП, 2010, 51, 2.

Б. Симоновић; С. Благојевић