ДУНДИЋ, Томо Алекса

ДУНДИЋ, Томо Алекса, учесник револуције и грађанског рата у Русији (Грабовац код Имотског, 13. IV 1896 / 12. VIII 1897 -- Ровно, Украјина, 8. VII 1920). Као дванаестогодишњак отишао је код рођака у Јужну Америку, радећи четири године као гонич стоке у Аргентини и Бразилу. Вративши се у завичај, након избијања I светског рата мобилисан је у аустроугарску војску која се борила на Источном фронту. У мају 1916. код Луцка су га заробиле руске јединице, да би се потом као добровољац прикључио Првој дивизији Српског добровољачког корпуса смештеног у Русији. Приступивши средином 1917. Црвеној гарди, почетком наредне године командовао је партизанским одредом који се борио у области Бахмута (Артјомовск). Крајем августа 1918. ступио је у Интернационални батаљон Црвене армије и потом учествовао у одбрани Царицина (данас Волгоград). Борбу је наставио у коњичком корпусу Донске кавкаске дивизије под командом Семјона Буђонија. У септембру 1919. именован је за команданта оклопног воза „Буђони", потом за помоћника команданта коњичког пука, те команданта при штабу Прве коњичке дивизије С. Буђонија. Учествовао је у биткама код Харкова, Царицина, Вороњежа, Ростова и на северном Кавказу, у којима је више пута био рањаван. За исказану храброст одликован је армијским Орденом Црвене заставе (1920). У јуну 1920. именован је за помоћника командира 36. пука VI коњичке дивизије, а погинуо је у борбама код Ровна. Као једна од епских фигура руске револуције и грађанског рата, још за живота био је овенчан славом неустрашивог борца и хероја. По окончању рата, његово име уписано је на зид Кремља у Москви заједно са другим херојима револуције, док му је у Ровну подигнут споменик. У режији Леонида Лукова 1958. снимљен је играни филм Алекса Дундић (рус. Олеко Дундич), у заједничкој совјетско-југословенској продукцији. Упркос томе, биографија „црвеног Дундића" дуго је представљала енигму за истраживаче. Иако му је право име било Томо, у југословенској историографији усталило се име Алекса док је у совјетској литератури познат као Иван и Олеко.

ЛИТЕРАТУРА: В. Зелењин, Југословени под заставом Октобра, Бг 1967; И. Д. Очак, Југословени у Октобру, Бг 1967; В. В. Зелењин, M. M. Сумарокова, „Легенда и стварност: чињенице из биографије Црвеног Дундића", Прилози за историју социјализма, 1968, 5; Н. Б. Поповић, „Порекло Алексе Дундића", Прилози за историју социјализма, 1969, 6; П. Дамјановић и др. (ур.), Учешће југословенских радних људи у Октобарској револуцији и грађанском рату у СССР, Бг 1979.

М. Антоловић