ДОЈРАНСКА ЕПАРХИЈА

ДОЈРАНСКА ЕПАРХИЈА, названа по истоименом античком и средњовековном граду на северозападној обали Дојранског језера, на ушћу речице Топлец. Дојран се као насеље помиње у V в. пре Христа, а у XV в. подигнуто је насеље истог имена и на југозападној обали језера. Уређена црквена организација у њему постојала је већ у раном средњем веку и припадала је јурисдикцији оближње митрополије у Ђевђелији. У јурисдикцију српске цркве ушла је тек када је цар Душан те пределе припојио својој држави заједно са целом Охридском архиепископијом. У историјским приликама јављала се и нестајала, али успомена на њу живела је повремено у титулатури викарних епископа Цариградске патријаршије. Оживела је крајем XIX в. као отпор бугарској егзархији. После балканских ратова ушла је у састав српске државе и Београдске митрополије, али преговори сa Цариградом нису завршени због избијања I светског рата. Због претежно српског становништва Бугари су Дојран 1915. разорили, а 1916. помогнути Немцима раселили. Ушла је 1920. у састав Српске патријаршије, али је одмах укинута, а њен простор припојен Охридској епархији.

ЛИТЕРАТУРА: Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, Бг 1993.

Р. Милошевић