ДАМЈАНОВИЋ, Ђуро

ДАМЈАНОВИЋ, Ђуро, књижевник (Голеши, БиХ, 6. V 1945 -- Бањалука, 25. II 2009). Дипломирао српскохрватски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду, а потом био запослен у београдској „Просвети". После награде „Исидора Секулић" за збирку Магла у рукама (Бг 1974), његова приповетка „Голимјесто" је политички осуђена због алузија на богаћење политичара, те је уништена Антологија послијератне приповијетке у Босни и Херцеговини Н. Радановића (Бл 1976), где је била уврштена. Књижевни рад започео је као песник, истичући завичај (Змијање) као „пјеснички извор" и поезију као „корен и цвет свих система мишљења" (Успомене из пакла, Сар. 1971, Песме, Н. Сад 1986; Дитирамби илити веселе, похвалне песме о писцима, Бг 1991; Портрети писаца, Бл 1997). У поеми Моја нација или Мој камени врт (Бл 2000) и епу Србијана (Бл 2001) показује лице и наличје свога рода, његову историју и трагедију. У збиркама поезије за децу (Малињак, Н. Сад 1987; Шумски свет и фока, Г. Милановац 1990) на шаљив начин пише о мудрости биљног и животињског света. Као мајстор кратке форме, која се ослања на Кочићево и Ћопићево приповедање, портретише животе малих људи (Моји земљаци, Бг 1990). У роману тока свести Једнодневни дневник (Бг 1983) утиске с једнодневног путовања возом остварује техником аутоматског диктата. Добитник је награда: „Младост", „Бранко Ћопић", Кочићево перо, „Петар Кочић" (за животно дело). Уврштен је у више антологија поезије, приповедне прозе и поезије за децу. Удружење књижевника Републике Српске 2010. установило је књижевну награду „Ђуро Дамјановић".

ДЕЛА: песме: Ноћно сунце, Бг 1993; Авала, Бл 2001; Пчеле и жене, Бл 2008; Свети Сава, седам певања, Бл 2008; песме за децу: Негде нешто пева, Сар. 1991; роман: Земунска хроника, Бг 1986; лингвостилистичка студија: Поезија и језик поезије Милоша Црњанског, Бл 2009.

ЛИТЕРАТУРА: В. Милатовић, „Песник природе и детињства", Детињство, 1989, 3--4; Д. Лукић, Моји савременици, Н. Сад 2000; М. Шиндић, Критика поезије: есеји и студије, Бл 2001; Д. Машановић, Одгонетање тајне, Н. Сад 2001; З. Турјачанин, Лампа на писаћем столу: есеји и критике, Бл 2004.

З. Опачић