ДЕЛО

ДЕЛО, лист за науку, књижевност и друштвени живот који је у Београду (при крају и у Нишу) излазио од јануара 1894. до јуна 1899. и, после прекида (угушен је у време Ивањданског атентата), од марта 1902. до 1915. Од јуна 1914. до марта 1915. излажење је обустављено због рата. Уредници су били: Илија И. Вукићевић (1894), Стојан М. Протић (1894--1895), Милован Ђ. Миловановић (1895--1897), Драгољуб М. Павловић (1897--1899), Љуба Давидовић (1899), Д. М. Павловић (1902--1910), Д. М. Павловић и Риста Ј. Одавић (1910--1912), Д. М. Павловић (1912--1914); Д. М. Павловић и Лазар Марковић (1914). Власници су били С. М. Протић, Д. М. Павловић и Аца М. Станојевић. Д. је излазило месечно, а последње свеске у Нишу два пута месечно. По основној концепцији Д. је наследило Отаџбину, која је крајем 1892. престала да излази. Иако се није појавило с отвореним програмским или политичким обраћањем, оно је покренуто у кругу радикала и одмах је прозвано гласилом радикалске омладине. Упркос превласти истакнутих радикалских првака на уредничком месту, око Д. се окупљао широк круг сарадника, који су долазили из различитих политичких, књижевних, школских и научних средина. Били су то најбољи прозни писци, песници, критичари и теоретичари у српској књижевности, те водећи стручњаци у области различитих друштвених и природних наука. На стварну садржину часописа утицала је смена уредника. И. Вукићевић је дао књижевну ноту првој свесци, а Ст. Протић политичку и научну идућим свескама. Истим правцем продужио је М. Ђ. Миловановић, стручњак европског ранга за међународно право и дипломатска питања. Наследио га је Д. Павловић, доктор историјских наука, посебно заинтересован за теоријска питања и српску историју XIX в.

У Д. су своје стално место имале изворна и преводна поезија. У Д. је штампано и неколико најлепших песама српске књижевности, као што су Бисерне очи С. Пандуровића и Нирвана В. Петковића Диса. Поред В. Илића, за чијег је живота управо у Д. била објављена његова последња песма, објављене су и песме Ј. Ј. Змаја, Л. Костића, Р. Одавића, М. Митровића, В. М. Јовановића, А. и Ј. Шантића, Ј. Дучића, Св. Ћоровића, Ј. Димитријевић, О. Ђикића. Домаћа, српска проза попуњавала је највећи део часописа, а ту су се испреплеле неколике генерације српских писаца: С. Матавуљ, А. Николић, М. Цар, В. Илић, Ј. Веселиновић, Б. Нушић, Св. Ранковић, А. Шантић, А. Тресић Павичић, В. Петровић, М. Ускоковић, Ј. Дучић, Р. Домановић, Ј. Скерлић и др. Прозу у Д. чини углавном приповетка, али је на његовим страницама објављено или започето објављивање чак 12 романа, међу којима су Хајдук Станко Ј. Веселиновића, Нечиста крв Б. Станковића, Стојан Мутикаша Св. Ћоровића. Значајнији писци чији су преводи објављени у Д. су**:** Л. Киланд, Г. Успенски, Г. де Мопасан, М. Ј. Салтиков-Шчедрин, Л. Толстој, Ф. М. Достојевски, А. Пушкин, Г. Д`Анунцио и др. Највреднији превођени прозни прилози били су романи Ана Карењина и Браћа Карамазови.

У оквиру рубрика „Наука", „Хроника", „Критика и библиографија" објављен је велик број прилога, студија и превода из географије, медицине, палеонтологије, економије, историје (народа, периода, области), агрономије, шумарства, хемије, психологије, права, етнологије, антропологије, филологије и др. Много је прилога који се тичу текућих догађаја, законских/уставних пројеката, анализа политичких односа на Балкану и у оквирима Аустроугарске монархије, поготово свега што обухвата положај српског народа и његову историју. На последњим странама лист доноси прилоге у облику студија, критика, приказа, полемика, прегледа, осврта, кратких коментара, вести, библиографских података. Редован је био позоришни преглед. Сарадници Д. били су и: Ј. М. Продановић, М. К. Драгутиновић, Ђ. Стратимировић, Ј. Томић, М. Вукићевић, А. Белић, Н. Дивац, Ј. Косор, Б. Петронијевић, С. Станојевић, Н. Велимировић, П. Скок, Б. Поповић, В. Јагић, Љ. Стојановић, Т. Ђорђевић, К. Стојановић и многи други.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Д. Митровић, Грађа за историју и библиографију српске периодике до 1920. године, Бг 1984; Д. Младеновић, „Дело на раскрсници векова и епоха", Библиотекар, 1986, 1--3; М. Кисић, Б. Булатовић, Српска штампа 1768--1995, Бг 1996; Д. Иванић, „На прагу епоха: часопис Дело (1894--1899)", КИ, 2004, 124; Књижевна периодика српског реализма, Бг 2008.

С. Мереник