ДАВИД

ДАВИД, митрополит милешевски (?, почетак XV в. -- Нови?, после маја 1470). Митрополит Д. је 1466. записао тестамент херцега Стефана Вукчића Косаче и био одређен за једног од извршилаца његове последње воље. Поред њега за извршиоца тестамента именован је и Гост Радин, о чијем деловању има нешто више података. Милешевска митрополија је деловала већ у време када се Твртко Котроманић крунисао за краља (1377). О њеном оснивању нема података, а вероватно се ради о пренетом седишту Дабарске епископије. Д. је једини по имену познати милешевски митрополит. Не може се прецизно утврдити када је постављен, али се може изнети претпоставка да је овом епархијом управљао пре 1456. Такође, изнета су мишљења да се личност митрополита Д. може поистоветити са „епископом Босне" који је деловао у држави херцега Стефана, а који се помиње у преписци цариградског патријарха Генадија. Чињеница је да на територији која је била под управом херцега Стефана делује православна митрополија, а да је митрополит Д. био и лично близак херцеговом двору. Д. је напустио Милешеву и прешао у Приморје највероватније 1459. или 1465. Oво пресељење је у вези с турским нападом на Полимље и спаљивањем Милешеве. Митрополит Д. је боравио у Новом, на двору херцега Стефана, 1466. када је и састављен тестамент. Тамо је свакако био када је херцег умро. Највероватније је извесно време остао у Новом уз Влатка, сина херцега Стефана, а помиње се тамо још и 1470. Ово је и последњи податак о деловању митрополита Д.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, II, Бг -- Ср. Карловци 1934.

ЛИТЕРАТУРА: И. Руварац, О хумским епископима и херцеговачким митрополитима до године 1766, Мостар 1901; С. Ћирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача и његово доба, Бг 1974; В. Атанасовски, Пад Херцеговине, Бг 1979; М. Јанковић, Епископије и митрополије српске цркве у средњем веку, Бг 1985; М. Јанковић, „Милешевска митрополија", у: Милешева у историји српског народа, Бг 1987.

М. Копривица