ДИЈАЛЕКТИКА

ДИЈАЛЕКТИКА, часопис за методолошко-филозофске проблеме математичких, природних и техничких наука, чији је издавач био Београдски универзитет, а седиште редакције било је на Природноматематичком факултету. Излазио је тромесечно готово четврт века (1966--1989). Најпре је главни уредник био биолог Синиша Станковић (бр. 1/1966 -- 4/1974), а одговорни уредник филозоф Андрија Б. Стојковић (бр. 1/1966 -- 4/1978), који је потом од бр. 1/1979. до бр. 3--4/1989. био уредник за филозофију. Од бр. 1/1975. до бр. 1--4/1981. главни уредник био је математичар Милорад Бертолино, а од бр. 4/1982. до бр. 3--4/1989. главни и одговорни уредник био је математичар Ернест Стипанић. Почетком 60-их година наша марксистичка филозофија поделила се на два крила, праксис-филозофију и дијалектички материјализам. Главнина ових потоњих окупила се око часописа Д., што се види не само из његовог назива него и из састава Савета редакције, који је постојао у периоду 1971--1979, где су од оних који су се бавили филозофијом били Душан Недељковић, (Бонифатиј Кедров) Богдан Шешић, Борис Зихерл, Драгиша Ивановић, Драгутин Лековић, Војан Рус, Шефкија Жуљевић и Глигорије Зајечарановић. Кроз редакцију је прошло укупно 26 чланова, од којих су само четворица били филозофи (Андрија Стојковић, у читавом периоду излажења, Глигорије Зајечарановић, Братислав Петровић и Радомир Ђорђевић), док су остали били научници: математичари (Ернест Стипанић, Милорад Бертолино, Драган Бањевић, Душан Славић, Предраг Перуничић), физичари (Александар Милојевић, Михо Церинео), технички физичари (Драгиша Ивановић, Јордан Поп-Јорданов), биолози (Синиша Станковић, Драгослав Маринковић, Јаков Данон, Звонимир Дамјановић, Милорад Јанковић, Никола Туцић), хемичари (Иван Гутман), астрономи (Јелена Милоградов Турин), геолози (Никола Пантић), географи (Милован Радовановић, Стеван Станковић) и лекари (Миомир Савићевић, Љубиша Ракић). У редакцијском уводнику првог броја часописа (1/1966) истакнуто је да ће се општи теоријски и методолошки проблеми математичких, природних и техничких наука разматрати „методом материјалистичке дијалектике, која ће у пуној мери полазити од резултата савремених специјалних наука". У средишту ће бити универзална законитост света као целине, универзалне категорије и закони, основна начела и гледишта, структура и законитост сазнања, затим проблеми научног језика и теорије, специјалних логика, гносеологија и методологија одговарајућих наука, аксиоматизација, научних модела и метатеорије. Поред тога, утврђиваће се порекло, суштина, вредности и норме људског света и живота и истраживаће се питања еволуције идеја и метода назначених наука. Сем расправа и студија, објављивани су и критичко-полемички написи, рецензије, прикази, белешке и библиографије. Радови су се кретали у тематском распону од филозофије у ужем смислу, преко религије и друштвених наука, до математике, природних наука, медицине, технике и уметности, као и њихове историје и филозофије. За 24 године излажења објављено је укупно 67 бројева, од чега 48 појединачних, 14 двоброја и 5 четвороброја. На укупно 11.012 страница објављено је 1.532 прилога. Часопис је окупљао сараднике из земље и иностранства (СССР, Пољска, Француска, СР Немачка итд.). Поједини чланци објављивани су на страним језицима (руском, енглеском, немачком, француском). То је до сада једини часопис код Срба који је био посвећен филозофији математичких, природних и техничких наука.

ЛИТЕРАТУРА: „Читаоцима и сарадницима", Дијалектика, 1966, 1; Д. Аранитовић, „Библиографија часописа 'Дијалектика' 1966--1985", Дијалектика, 1986, 1--2.

И. Марић