ДАНИЦА

ДАНИЦА, лист за забаву и књижевност који је излазио у Новом Саду, од 20. II 1860. до 20. VIII 1872 (укупно 13 годишта). Излазио је три пута мјесечно, касније мијењајући ритам (с прекидима 1870, 1871. и 1872). Покренуо га је и уређивао Ђорђе Поповић, назван Даничар, претходно уредник листа Седмица. Посљедње годиште (1872) уредио је Ђ. Рајковић. На судбину Д. и њену улогу у српској књижевности утицао је политички разлаз уредника с покретом С. Милетића средином 60-их година, уз конкуренцију Јавора Ј. Јовановића Змаја (Н. Сад, 1862--1863), а нарочито Матице (Н. Сад, 1865--1870) и београдске Виле С. Новаковића (1865--1868), те, коначно, Младе Србадије (1870--1872), званичног листа Уједињене омладине српске. Првих година излажења Д. је орган готово свих генерација српских пјесника, приповједача и критичара (Н. Боројевић, Ј. Новић Оточанин, Ј. Суботић, Ј. Игњатовић, Љ. П. Ненадовић, М. Стојадиновић Српкиња, Ј. Илић, Ђ. Јакшић, Ј. Ј. Змај, Л. Костић, М. П. Шапчанин, К. Руварац, Ј. Грчић Миленко), али превасходно романтичара. Незванични је орган припадника омладинских (ђачких и студентских) дружина, које ће се објединити у покрету Уједињене омладине српске (1866). У исто вријеме Д. је била отворена и за реалистичку струју (проза Ј. Игњатовића, М. Поповића Шапчанина, Н. Радонића, критички чланци Ј. Ђорђевића и Д. Павловића), те је почетком 60-их година XIX в. окупила водеће српске књижевнике из Војводине, односно аустријских земаља, и из Србије. У другом периоду излажења лист напуштају истакнутији сарадници, те постаје посредник тривијализације романтизма у српској књижевности и чест предмет критике с реалистичких позиција (С. Марковић). Избор преведених писаца потврђује граничну позицију Д. између романтике и реализма. Заступљена су популарна и значајна имена више европских књижевности: мађарски приповједач М. Јокаи, руски писци Гогољ, Тургењев и Толстој, украјинска ауторка М. Марковић (псеудоним М. Вовчок); из њемачке књижевности преводи се, поред Шилера и Гетеа, савремени поетски реалист П. Хајзе; француску књижевност представљају аутори модерних политичких опредјељења и великог угледа Е. Лабуле, В. Иго, А. Дима; избор писаца са енглеског језичког подручја такође је репрезентативан: В. Шекспир (у преводима Л. Костића и Ј. Андрејевића Јолеса), Ч. Дикенс, Е. А. По. Поред прозе и поезије часопис објављује есеје, расправе, полемике (о књижевним и културноисторијским питањима), библиографске прегледе и биљешке. У рубрикама за критику прати се домаћа књижевност и покрећу важна питања за њен развој: врло се повољно прихвата Ј. Игњатовић (Ј. Ђорђевић), критички и аналитички процјењују савремена проза и поезија, с јасним судовима о дјелима и ауторима. У другом периоду излажења изразита је конзервативна оријентација у мјерилима вредновања (нпр. критике дјела Л. Костића, Ј. Грчића Миленка и др.). Лист је такође обавјештавао о новостима у свим областима културног живота Срба (књижевност, позориште, музика, сликарство, приредбе и сличне манифестације), а у више рубрика објављивао је и разнолику културноисторијску грађу (писма, документи, књижевни текстови из заоставштине Д. Обрадовића, С. Текелије, С. Стратимировића, П. Соларића, Б. Радичевића, П. П. Његоша и др.).

ЛИТЕРАТУРА: Л. Костић, О Јовану Јовановићу Змају, Со 1902; Ј. Скерлић, Омладина и њена књижевност 1848--1871, Бг 1906; М. Лесковац, И. Јовичић, Преписка Јована Јовановића Змаја, Н. Сад 1957; Ж. Бошков, „Улога Данице у стварању српског романтизма" у: Уједињена омладина српска: зборник радова, Н. Сад -- Бг 1968; Д. Вученов, „Новосадски књижевни часопис Даница (1860--1872)", АФФБГ, 1976, XII; И. Веселинов, Даница, садржај и предметни регистар, Н. Сад 1984; З. Карановић (прир.), Народне песме у Даници, Н. Сад -- Бг 1990; Народне приче у Даници: кратка проза, Н. Сад -- Бг 1992.

Д. Иванић