ДЕБЕЉКОВИЋ, Бранибор

ДЕБЕЉКОВИЋ, Бранибор, фармацеут, уметник фотографије, универзитетски професор (Приштина, 15. IV 1916 -- Монтреал, Канада, 13. VII 2003). Фотографијом се бавио од 1936. када је започео студије фармацијe у Загребу и постао члан Фото-клуба „Загреб". Од тада је редовно излагао на домаћим и међународним изложбама. По дипломирању, 1939. прешао у Београд, где је као члан фото-секције Српског планинарског друштва основао Клуб фото-аматера Београда, чији је био технички секретар. Фармацијом и апотекарством бавио се до 1947, од када се активно посветио фотографији, као њен теоретичар, критичар, историчар, а пре свега уметник. Широк је спектар тема уметничког деловања Д. -- од најранијих фотографија у пикторијалном маниру, лирских мотива, преко репортерске фотографије („Концерт од 100 фотографија" -- репортажа са прве београдске Гитаријаде, са Т. Петернеком), до истраживања форме, фото-дизајна и експеримената са могућностима самог медија фотографије (техника соларизације, циклуси „Фотограми", „Гутеограми", „Ја и моје не-Ја"). У Београду учествовао у оснивању и управи Друштва фото и кино аматера, био члан Савезног одбора за фото-аматерство и уређивао новопокренути часопис Фотографија. Објављивао у готово свим часописима из области фотографије (Фотографија, Фоторевија, Београдски објектив, Фото-кино ревија), а 1950. постао члан Удружења новинара Србије. Својим теоретским радовима доприноси оснивању прве југословенске фабрике фото-материјала „Фотокемика". Прво фотографско звање -- кандидат-мајстор фотографије добио 1951. Поред непрестане излагачке делатности, бавио се и историјом фотографије (Прва изложба аматера у Београду 1901. године, Бг 1961; Стара српска фотографија, Бг 1977), а 1964. постао професор Више графичке школе, да би на Академији за позориште, филм, радио и телевизију, касније Факултету драмских уметности, за предмет уметност фотографије (чији је програм рада поставио), прошао сва наставна звања од 1970. до 1980, када је изабран за редовног професора. Први је уметнички фотограф који је постао члан УЛУС-а. У оквиру УЛУПУДС-а основао и водио секцију за фотографију, добио звање мајстора фотографије Фото-савеза Југославије (ФСЈ) 1954, те титула које додељује Међународни савез фотографске уметности -- EFIAP (уметничког звања) 1957. и Hon. EFIAP (почасног звања) 1967. Био је дописни члан Немачког друштва за фотографију, те члан и оснивач Европског друштва за историју фотографије. Излагао је на 15 самосталних и преко 200 групних изложби у земљи и свету. Ретроспективна изложба Првих шездесет година 1936--2001. одржана је 2001. у Чачку. Добитник је Награде за животно дело ФСЈ 1969. Његова заоставштина чува се у Народној библиотеци у Београду, а 2013. проглашена је за културно добро од великог значаја.

ДЕЛА: „Чување и заштита фотографије / Бранибор Дебељковић", ГГБ, 1986, 33; Стара српска фотографија = Old Serbian Photography, Бг 2005; Београд и Београђани крајем 19. века виђени оком Марка Стојановића, Бг 2008.

ЛИТЕРАТУРА: Бранибор Дебељковић: добитник годишње награде за фотографију, предг. Зоран Маркуш, Бг 1969; Г. Малић, „Фотографија", у: 40 година УЛУПУДС-а 1953--1993, Бг 1994; А. Тишма, „Бранибор Дебељковић", Дневник, 8. VI 1997; Бранибор Дебељковић: ретроспектива, првих 60 година, Чачак 2001; К. Васиљевић, „Неуморни младић фото-сцене: сећање: Бранибор Дебељковић (1916--2003)", Политика, 2. VIII 2003; Г. Малић, Летопис српске фотографије 1839--2008, Бг 2009.

М. Милорадовић