ДЕЛИКТ

ДЕЛИКТ, у грађанском праву -- радња или нерадња једне стране којом се другој страни, са којом она није у облигационом односу, проузрокује штета. По члану 155. Законa о облигационим односимa (ЗОО) штета је умањење нечије имовине (обична штета) и спречавање њеног повећања (измакла корист), као и наношење другоме физичког или психичког бола или страха (нематеријална штета). Лице које је штету проузроковало јесте штетник, а лице које трпи штету оштећени. Штетник може проузроковати штету чињењем и нечињењем -- непредузимањем радњи које је био дужан да предузме. Лица неспособна за расуђивање и малолетник до навршене седме године не одговарају за штету коју проузрокују. У том случају за штету одговара онај ко је на основу закона или одлуке надлежног органа или уговора дужан да води надзор над тим лицем ‒ одговорно лице. Малолетник од навршене седме до навршене четрнаесте године не одговара за штету, осим ако се докаже да је при проузроковању штете био способан за расуђивање. Потпуну деликтну способност физичко лице стиче са навршених четрнаест година, а организација физичких лица од тренутка кад је регистрацијом стекла статус правног лица. Штету је дужан да надокнади штетник, а ако он нема деликтну способност, онда одговорно лице. Обавеза накнаде штете не настаје кад је штета проузрокована вишом силом, у сразмерној нужној одбрани, стању нужде, дозвољеној самопомоћи и пристанком оштећеника (чл. 161‒163. ЗОО). Обавеза накнаде штете сматра се доспелом од тренутка настанка штете. Оштећени који је претрпео материјалну штету има право на накнаду обичне штете и изгубљене добити. Оштећени, по правилу, има право на потпуну накнаду материјалне штете ‒ у износу који је потребан да се његова материјална ситуација доведе у оно стање у којем би се налазила да није било штетне радње или пропуштања. Када се нематеријална штета не може отклонити у натуралном облику, односно успостављањем ранијег стања, суд може досудити правичну новчану накнаду (сатисфакција, болнина), независно од накнаде материјалне штете, као и у њеном одсуству. Ако је једна страна повредила већ постојећу облигацију (најчешће уговор) и тиме другој страни проузроковала штету, настаје уговорна штета, а не деликтна (вануговорна) штета. Деликтну (вануговорну) одговорност за штету регулишу одредбе чл. 154--208. ЗОО, а уговорну одговорност за штету чл. 262‒269. ЗОО. За д. се одговара по основу кривице али и у законом прописаним случајевима и без обзира на кривицу. По основу кривице штетник одговара за грађански д. ако је штету проузроковао намерно или непажњом (члан 158. ЗОО). Одговара се и без обзира на кривицу за штету од ствари или делатности, од којих потиче повећана опасност штете по околину, и у другим случајевима предвиђеним законом. Грађанским д. се може починити и кривично дело (кривични д.). Ко проузрокује нечију смрт, одговара за кривично дело убиства, али и за грађански д. -- да члановима породице усмрћеног надокнади уобичајене трошкове сахране, исплати правичну новчану накнаду за њихове душевне болове и друге трошкове (чл. 193‒195. и члан 201. ЗОО). Кривични д. су само они који су законом унапред прописани, а грађански д. претежно нису -- то је свака радња или нерадња која другоме проузрокује штету. У случајевима кад д. није и кривични д. (нпр. непажњом је уништена туђа ствар) штетник оштећеном дугује накнаду штете. У парничном поступку суд је, у погледу постојања кривичног дела и кривичне одговорности учиниоца, везан правоснажном пресудом кривичног суда којом је оптужени оглашен кривим (члан 13. Закона о парничном поступку ‒ ЗПП). Околност да је против једног лица одбијена оптужба, односно да је ослобођено кривичне одговорности, не значи да је ослобођено и грађанске одговорности за д. Ово лице ће одговарати за грађански д. ако су за то испуњене претпоставке прописане ЗОО.

Д. у казненом праву је кршење диспозиције норме казненог права. Деликтним казненим чињењем (нечињењем) може бити извршено кривично дело, привредни преступ или прекршај, ако је за ово поступање унапред прописано да је то казнени д. и која је санкција за то предвиђена, а учинилац је у време његовог изршења био урачунљив или је поступао с умишљајем или из нехата (члан 22. Кривичног законика (КЗ); члан 18. Закона о прекршајима (ЗП) и чл. 2. и чл. 9 ‒ 13. Закона о привредним преступима). Кривично дело је чињење (нечињење) предвиђено законом као кривично дело, које је противправно и скривљено (члан 14. КЗ). Прекршај је противправно дело које је законом или другим прописом надлежног органа одређено као прекршај и за које је прописана прекршајна санкција (члан 2. ЗП). Привредни преступ је друштвено штетна повреда прописа о привредном или финансијском пословању која је проузроковала или је могла проузроковати теже последице (члан 2. став 2. Закона о привредним преступима). Учиниоцу кривичног дела могу се изрећи: казна затвора, новчана казна, рад у јавном интересу и одузимање возачке дозволе. Казна затвора не може бити краћа од 30 дана нити дужа од 20 година. За најтежа кривична дела и најтеже облике кривичних дела може се, поред ове казне, прописати и казна затвора од 30 до 40 година (не може се изрећи лицу које у време извршења кривичног дела није навршило 21 годину живота) ‒ члан 43. и члан 45. КЗ. Новчана казна може се одмерити и изрећи у дневним износима (зависи од прихода и расхода учиниоца кривичног дела у протеклој календарској години) или у одређеном износу (чл. 48‒51. КЗ). Рад у јавном интересу може се изрећи за кривична дела за која је прописан затвор до три године или новчана казна, не може бити краћи од 60 часова нити дужи од 360 часова, а одређује се да буде обављен за време које не може бити краће од месец дана, нити дуже од шест месеци (чл. 52. КЗ). Казна одузимања возачке дозволе изриче се учиниоцу кривичног дела у вези са чијим извршењем или припремањем је коришћено моторно возило и не може бити краћа од једне нити дужа од три године. Учиниоцу прекршаја могу се изрећи: казне, казнени поени, опомена, заштитне мере и васпитне мере. Казна затвора за прекршај не може се прописати у трајању краћем од једног ни дужем од 60 дана. Рад у јавном интересу не може трајати краће од 20 часова ни дуже од 360 часова. Висина новчане казне зависи од учиниоца прекршаја и субјекта који прописује ову казну. Новчана казна може се прописати законом, уредбом, одлукама скупштине аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе. За прекршаје против безбедности саобраћаја прописани су казнени поени у распону од 1 до 25. Уместо новчане казне за прекршај може се изрећи опомена (чл. 32‒53. ЗП). За привредни преступ може се прописати само новчана казна. Правном лицу и одговорном лицу за учињени привредни преступ суд може изрећи условну осуду. За привредне преступе могу се изрећи заштитне мере: јавно објављивање пресуде, одузимање предмета, забрана правном лицу да се бави одређеном привредном делатношћу и забрана одговорном лицу да врши одређене дужности (чл. 17‒25. Закона о привредним преступима).

Д. је у међународном јавном праву противправно кршење обавеза које је преузела држава које има за последицу њену међународну одговорност. За кршење преузетих међународних обавеза чињењем (нечињењем) које је починио било који државни орган (законодавни, управни или судски) одговара држава чији је то орган. Одговорност државе искључена је ако је штета проузрокована вишом силом, у нужној одбрани, стању нужде и репресалије (акт који предузима једна држава против друге државе као меру заштите својих права и интереса повређених противправним понашањем друге државе). Држава која је починила међународни д. дужна је да накнади штету повређеној држави и успостави пређашње стање, а ако је проузроковала материјалну и нематеријалну штету, дужна је да јој пружи задовољење у складу са величином повреде.

ИЗВОРИ: „Закон о привредним преступима", Службени лист СФРЈ, 1977, 4, 36; 1985, 14; 1986, 10; 1987, 74; 1989, 57; 1990, 3; Службени лист СРЈ, 1992, 27; 1993, 16, 31, 41, 50; 1994, 24; 1996, 28; 2001, 64; СГ РС, 2005, 101 -- други закон; „Закон о облигационим односима -- ЗОО", Службени лист СФРЈ, 1978, 29; 1985, 39; 1989, 45, 57; Службени лист СРЈ, 1993, 31; „Кривични законик Републике Србије -- КЗ", СГ РС, 2005, 85, 88 -- исправка, 107 -- исправка; 2009, 72, 111; 2012, 121; 2013, 104; „Закон о прекршајима -- ЗП", СГ РС, 2013, 65.

ЛИТЕРАТУРА: С. Перовић, Облигационо право, Бг 1981; Правна енциклопедија, 1, Бг 1989; Б. Лоза, Облигационо право ‒ општи део, Бг 2000; Ј. Радишић, Облигационо право, Бг 2000; И. Бабић, Лексикон облигационог права, Бг 2008; Облигационо право -- општи део, Бг 2009; М. М. Караникић, Кривица као основ деликтне одговорности у грађанском праву, Бг 2009; З. Стојановић, Кривично право ‒ општи део, Бг 2013;

И. Бабић