ДАШИЋ, Миомир

ДАШИЋ, Миомир, историчар, универзитетски професор (Ровца код Берана, 15. XI 1930). Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду 1954, а 1962. стекао и степен магистра историјских наука. На истом факултету одбранио је 1980. докторску дисертацију под насловом Црна Гора и ослободилачки покрети у Горњем Полимљу од почетка XIX вијека до Берлинског конгреса. Од 1954. до 1960. радио је као професор историје, а од 1962. до 1972. као директор гимназије у Иванграду (Беране). У периоду 1972--1978. био је руководилац Сектора за културу и науку Републичког завода за међународну научну, просвјетно-културну и техничку сарадњу Црне Горе у Подгорици. Упоредо је радио као хонорарни професор на Педагошкој академији у Никшићу. Почев од 1978. запослен је на Наставничком (Филозофском) факултету у Никшићу. Године 1981. изабран је за ванредног, а 1985. за редовног професора на предмету Историја народа Југославије у новом веку. Предавао је Увод у историографију (Увод у историју са основама помоћних историјских наука, Нк 1988) и Методику наставе историје. Био је посланик Народне скупштине Црне Горе (1963--1969) и члан Републичке конференције ССРН Југославије (1967--1973), Савезне конференције СРН (1985--1991), Југословенског форума за људска права. Вршио је функцију председника Удружења универзитетских радника и других научних радника Црне Горе (1983--1990) и био члан Председништва Савеза универзитетских наставника и других научних радника Југославије (1983--1990). Обављао је дужности председника Друштва историчара Црне Горе (1974--1979) и Савеза историчара Југославије (1985--1989; 1994--1999). Ванредни члан ЦАНУ постао је 1991, а редовни 1996. Био је секретар Одељења друштвених наука и члан Предсједништва ЦАНУ (1993--1997), а у једном мандату и потпредседник ЦАНУ (1997--2001). Руска академија природних и друштвених наука изабрала га је 1989. за свог иностраног члана. Био је уредник Гласника Одељења друштвених наука ЦАНУ, члан редакције или уредник више стручних часописа (Историјски записи, Токови, Овдје, Настава историје, Југословенски историјски часопис, Bulletin scientifique и др.), посебних издања и зборника радова. Почев од 1996. па све до гашења пројекта био је председник Уређивачког одбора Енциклопедије Црне Горе. Држао је предавања у већини универзитетских центара у СФРЈ, као и на универзитетима у Москви, Кијеву, Утрехту, Кракову. Стручно се усавршавао у СССР-у, Француској, Пољској, Холандији, Чехословачкој. Добитник је више друштвених признања, међу којима и Ордена Републике Југославије, Медаље Руске академије природних и друштвених наука за развитак културе и уметности, Медаље Универзитета у Кракову. Од највећег значаја су његова истраживања историје Црне Горе (Политичке и друштвене прилике у областима данашње Црне Горе у другој половини XIV и првој половини XV вијека, Пг 1990; Црна Гора и Србија на почетку XIX вијека, Бг 1994; Незаобилазно у историји Црне Горе, Пг 2003), посебно историје Васојевића (Ослободилачки покрет у Доњим Васојевићима 1861. и 1862. и њихов одјек у Санџаку, Тг 1982; Утицај Првог српског устанка на народноослободилачки покрет у Васојевићима и осталим црногорским брдима, Тг 1983; Васојевићи од помена до 1860. године, Тг 1986; Историографски проблеми проучавања сјеверне Црне Горе, Тг 1986; Васојевићи у устанцима 1860--1878, Пг 1992; Карађорђевићи из Васојевића, Андријевица 1996).

ДЕЛА: Југословенска мисао у Црној Гори до стварања Југославије, Тг 1989; Огледи из историје Црне Горе, Пг 2000; О историчарима ЦАНУ, Пг 2011; Спорења у историографији, Пг -- Бијело Поље 2014.

ЛИТЕРАТУРА: Годишњак ЦАНУ, 1994, 19; Енциклопедија српске историографије, Бг 1997; Библиографија академика Миомира Дашића, Пг 2007; Дјело академика Миомира Дашића у огледалу стручне и научне критике, Бијело Поље 2010.

Љ. Димић