ДИНУЛОВИЋ (Марковић), Славка Слава

ДИНУЛОВИЋ (Марковић), Славка Слава, глумица (Окучани, Хрватска, 13. VI 1879 -- Качарево код Панчева, 24. XII 1950). Супруга прво Јована Јаноша Марковића, управника путујућих позоришта, а потом Радивоја Динуловића, управника и редитеља. Деца из првог брака су Даница Дана Марковић и Деса Марковић Петковић, такође глумице, а из другог Предраг Динуловић, редитељ. Завршила је као сироче два разреда Више девојачке школе у Вараждину. Први пут је ступила на сцену 1896. у трупи Ђуре Протића у Новој Градишки, а затим је играла у путујућим дружинама Михаила Пешића и Петра Ћирића. Од 1901, када наступа у комаду Чича Томина колиба Т. Мегерле, игра у Народном позоришту у Београду; 1913/14. је у Далматинском покрајинском позоришту у Дубровнику; 1915/16. у Народном казалишту у Вараждину; 1917--1919. у трупи Николе Хајдушковића и Радивоја Динуловића у Старој Пазови; 1920--1923. била је члан првог ансамбла сарајевског НП; 1923/24. у драмском и оперетском сектору позоришта у Суботици; 1925--1929. у Градском позоришту у Битољу; а 1929--1935. стални члан НП у Нишу где је 1935. прославила 40-годишњицу уметничког рада. Одликована је Oрденом Св. Саве IV степена. У почетку је тумачила младе жене и девојке, а затим запажено драмске и карактерне улоге реалистички одмерено и природно. Значајниje улоге: Лујза (Молијер, Уображени болесник), Марта (Ж. Екар, Папа Лебонар), Г-ђа Дулска (Г. Запољска, Морал гђе Дулске), Сара (J. С. Поповић, Покондирена тиква), Ташана (Б. Станковић, Ташана).

ЛИТЕРАТУРА: Народно позориште у Сарајеву, Сар. 1971; 100 година казалишта у Вараждину, Вараждин 1973; Б. С. Стојковић, „Нишко позориште 1918--1944", Театрон, 1981, 30--32; Д. Животић, Моје успомене, Бг -- Н. Сад 1992; Путујуће позоришне дружине у Срба до 1944. године, Бг -- Н. Сад 1993; В. Црвенчанин, Динуловићи, Бг 1997; П. Волк, Београдско глумиште, Бг 2001; Преображење, Драма Народног позоришта у Београду од 1868. до 2007. године, Бг 2009; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), IV, Бг 2017.

О. Марковић