ДОЊА ГУШТЕРИЦА

ДОЊА ГУШТЕРИЦА, село на источној периферији Косовске котлине, на обе стране реке Јањевке, која дотиче са истока, са Андровачких планина, а улива се у Ситницу, западно од Липљана. Око 3 км западно од села је магистрални пут Приштина--Скопље, а још 3 км даље општинско средиште Липљан с којим је село повезано локалним путем. Оно је компактно, изграђено на око 580 м н.в., издужено дуж реке, уских и кривудавих улица. Први пут се помиње у Грачаничкој повељи из 1314--1316, у повељама краља Милутина и цара Душана, као Гуштерица, заједно са суседним селом Горња Гуштерица. Под савременим именом помиње се од 1455. са 55 кућа, од којих су 53 биле српске а две влашке. Године 1914. имало је 438 становника. Староседеоци су се насељавали од краја XVIII в. из Горње Мораве, новобрдске Криве Реке и Ибарског Колашина. Роми се насељавају почетком XX в. из косовских и дреничких села. Године 1921. Д. Г. је имала 1.506 становника, међу којима 82,7% православаца и 17,2% муслимана. Године 1991. пописано је 1.269 становника, од којих 95% Срба и 3,5% Рома. У селу се налазе основна школа и православна црква.

Д. Р. Гатарић

У селу су откривени остаци римског утврђења и других грађевина, можда виле рустике (villa rustica). У сваком случају, ово насеље је још једно у низу рударских насеобина из римског периода на Косову, о чему сведоче трагови рударско-металуршких активности у његовој близини. Неки од подземних ходника и галерија јањевског басена припадају римском рударству, као у случају Новог Брда и Леца. Најближе овим рудницима је археометалуршки локалитет у јужном делу атара села Гуштерица, у правцу Јањева. На благој падини и у долини између Горње и Д. Г. констатовани су трагови обраде метала из римског периода. Насеље у Д. Г. се налазило на муниципалној територији града Улпијана (Municipium Ulpianum, Ulpiana) и хипотетички се идентификује са местом statio Herculana. У том случају, на овом месту би се могло рачунати на постојање бенефициарне станице, односно границе између рудничке области Metalla Dardanorum и територије провинције Горња Мезија (Moesia Superior).

С. Петковић

Црква Св. кнеза Лазара грађена је 1902--1905. захваљујући труду Одбора „Госпођа Књагиња Љубица" из Београда и прилозима верника. Подигнута је на месту Цркве Усековања главе Св. Јована Претече из 1858, за чију је градњу и Русија дала новчани прилог. Новоподигнута црква освећена је на Видовдан 1906. и по препоруци митрополита Нићифора посвећена Св. кнезу Лазару, иако је ферман добијен за обнову Цркве Св. Јована. Због масовне посећености на Видовдан, сличне оној у Грачаници на Велику Госпојину, црква је у народу прозвана Мала Грачаница. Храм је градио Михајло Ђорђевић (Михајло Ѓоргиев), родом из дебарског села Тресонче. Овај неимар прихватио је идеју митрополита да новоподигнута црква добије и кубе иако га стара није имала, што није било у складу с ферманом. Храм је издељен на припрату над којом су дрвена галерија, наос и олтар. Олтарска апсида је полукружна, споља с прислоњеним луковима, док су нише за проскомидију и ђаконикон формиране у дубини источног зида. У цркви је иконостас из старе Цркве Св. Јована, који је 1863. насликао зограф Јосиф пореклом из зографске породице Мажовци из Лазаропоља. Чине га четири престоне иконе, дуборезне царске и осликане бочне двери, апостолски и празнични ред икона и сликано Распеће на врху. У цркви се налазе и иконе Сабор дванаест апостола и Свети цар Константин и царица Јелена, насликане за чланове еснафа пореклом из Гопеша код Битоља који су живели у Липљану.

И. Женарју Рајовић

ЛИТЕРАТУРА: Е. Чершков, Римљани на Косову и Метохији, Бг 1969; С. Душанић, „Организација римског рударства у Норику, Далмацији, Панонији и Горњој Мезији", ИГ, 1980, 1--2; М. Ивановић, „Црквени споменици, XIII--XX век", у: Задужбине Косова: споменици и знамења српског народа, Бг--Призрен 1987; Географска енциклопедија насеља Србије, II, Бг 2001; М. Ивановић, „Прилози упознавању делатности сликара (зографа), дуборезаца, градитеља и донатора из Македоније на српским црквеним споменицима Косова и Метохије", Вардарски зборник, 2004, 3; Ј. Поповић, Живот Срба на Косову: 1812--1912, Грачаница 2007; И. Женарју, „Дебарски зографи на Косову и Метохији", Саопштења, 2012, 49; „Улога Одбора Госпођа Књагиња Љубица у одржавању живота цркве на Косову и Метохији", Косовско-метохијски зборник, 2013, 5.