Прескочи до главног садржаја

ДЕСИНЕ

ДЕСИНЕ, село у источној Србији, у Браничеву, у долини Десиначке реке (десна страна слива Дунава). Општинско средиште Велико Градиште је око 20 км североисточно од села с којим је спојено слепим локалним путем и путем Велико Градиште -- Пожаревац. Насеље је компактно, смештено на разгранатој изворишној челенци потока на 120--180 м н.в. и добило је радијалан облик. Улице су мрежасто распоређене. Први помен села је из 1467. у Браничевском тефтеру када је имало три куће. У другој половини XX в. почела је спора депопулација, која је временом постајала све бржа. Године 1953. село је имало 1.299 становника и до 2011. њихов број је смањен на 519, од којих су 93,4% били Срби. Највећи број економски активног становништва (62,1%) ради у пољопривреди, а велик број мештана је на раду у земљама Западне Европе. У селу се налазе православна црква и четвороразредна основна школа.

Д. Р. Гатарић

Црква Св. четрдесет мученика севастијских. У извештају егзарха Јована Михаиловића из 1734, када се први пут помиње, храм је био у јако лошем стању. По предању, ову прву цркву брвнару саградио је на свом имању сточарски трговац Десимир из Д. Након урушавања, на истом месту је подигнут нови храм (1820--1827), о чему сведочи више докумената. Друга црква у Д. била је брвнара подигнута на каменим темељима с тршчаним кровом. Црква је иконостас вероватно добила око 1831, што потврђују две престоне иконе из новембра те године. Његово сликање приписује се зографу Јањи Молеру, а од првобитне олтарске преграде сачуване су престоне иконе и крст с Распећем. Како је црква 1836. била у лошем стању, парохијани 1841. Попечитељству просвете упућују молбу да оправе и изграде нову, за шта добијају одобрење. Тада је на темељима претходне озидана црква од печене цигле. Године 1868. срушен је кров, па су дограђени зидови и дрвени свод. Црква је једнобродна, подужне основе, а кров од ћерамиде је 1889. замењен црепом. Садашњи иконостас у храму извео је 1929. Јосиф Вучетић, академски сликар и професор пожаревачке гимназије. Црква поседује значајне књишко-архивске и богослужбене предмете.

Ан. Костић

ИЗВОР: Архив Србије.

ЛИТЕРАТУРА: М. Јовановић, Православна србска црква у књажеству Србии, Бг 1874; Д. Руварац, „Митрополија београдска око 1733. године", Споменик СКА, 1905, XLII; Т. Р. Ђорђевић, Архивска грађа за насеља у Србији у време прве владе кнеза Милоша (1815--1839), Бг 1926; Ж. Ј. Петровић, „Летопис цркве десинске у архијерејском намесништву рамско-голубачком Епархије браничевске", Браничевски весник, 1939, 246; М. Коларић, Класицизам код Срба (1798--1848), V, Бг 1966; Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001; Н. Ђокић, Љ. Поповић (прир.), Браничевска епархија у првој половини XIX века, По 2005.