Прескочи до главног садржаја

ДУГЛАЗИЈА

ДУГЛАЗИЈА (Pseudotsuga menziesii (Mirb.) Franco), четинарско вечно зелено дрво широко пирамидалне крошње, високо између 20 и 60 м, са највише забележеним примерцима од скоро 100 м и прсним пречником близу 4 м. Четине су меке, праве и затупасте као код јеле. Разликује се од свих других четинара по тракастим, узаним, на врху зашиљеним троделним приперцима који належу као цреп на средишњи део сваке љуспе шишарке. Приперци су дужи од љуспи шишарке. Природни ареал д. обухвата планински ланац Стеновитих планина од Британске Колумбије у Канади преко Монтане, Јуте и Колорада до Калифорније, Аризоне и Новог Мексика у САД. Као декоративно дрво често се гаји у парковима и баштама широм умереног појаса.

В. Стевановић

Спонтано насељава шумска станишта са различитим еколошким одликама. Дијапазон њеног распростирања обухвата од најниже границе шумских заједница до субпланинских станишта -- од нивоа мора до 3.300 м н.в. Д. је једна од најважнијих и највреднијих врста четинара у Северној Америци и главна је компонента западних шума Северне Америке још од плеистоцена. Као ниже, унутарврсне таксономске јединице јављају се следећи варијетети: menziesii (приорска), glauca (д. Стеновитих планина или плава), viridis (зелена), cesia (сива), macrocarpa (д. великих шишарица) која се налази само у кањону јужне Калифорније. На почетку ХХ в. д. је била највише сађена интродукована врста у Западној и Централној Европи. Интродукција ове врсте у Србији траје скоро један век. Последњих педесет година обављају се компаративне анализе раста и развоја стабала д. у тест-популацијама, основаним од семена њених 29 провенијенција -- од Орегона до Новог Мексика. Провенијенични тестови су подигнути на два локалитета -- на Јухору и у Танди код Бора. Рангирањем провенијенција према номиналним вредностима анализираних параметрима елемената раста и развоја стабала на оба локалитета су се јасно издиференцирале две групе. На Јухору као најбоље су се показале три провенијенције из Савезне државе Орегон и једна из Савезне државе Вашингтон. Као најбоље провенијенције на локалитету у Танди утврђене су две провенијенције из Савезне државе Орегон. На оба локалитета евидентирано је више провенијенција које немају потенцијалну вредност за будућу интродукцију у Србију, и то по две из Савезне државе Вашингтон и Савезне државе Орегон. Према резултатима рангирања свих 29 тестираних провенијенција закључило се да две провенијенције Савезне државе Орегон имају добар адаптациони и продуктивни потенцијал на услове средине, како на станишту букве на Јухору тако и на станишту храста у Танди, и да их треба користити при пошумљавањима у Србији.

В. В. Исајев; М. Голубовић

ЛИТЕРАТУРА: В. Лавадиновић, „Еколошке компоненте варијабилности дуглазије (Pсeudotсuga menzieсii /Mirb./ Franco) у провенијеничним огледима у Србији", докторска дисертација, рукопис, Шумарски факултет, Бг 2008; Р. Цвјетићанин и др., Дендрологија, Бг 2016.