ДУНАВЕ

ДУНАВЕ, село у Конавлима, око 20 км јужно од Требиња. Источно од села, подно средњовековног утврђења Соко, које се у изворима први пут помиње 1391, била је до пред крај XIX в. сачувана Црква Рођења Богородичиног (Мала Госпа), једна од многих православних богомоља у Конавлима које су после 1427, након продаје Дубровчанима, прилагођене потребама католичког обреда. Већ урушену цркву, окружену стећцима, темељно је обновио 1885/1886. локални свештеник Иво Мариновић, користећи материјал са старог храма и поменуте тврђаве. Обновљена црква тешко je пострадала у земљотресу 1979, па је изнова саграђена три године касније. Тада је у зидинама старе грађевине пронађен део античке сполије од мермера са фрагментарно очуваним глагољским натписом из друге половине XI или из XII столећа, доба када су Конавли још увек улазили у корпус српских средњовековних земаља. Реч је о једном од најстаријих српских споменика писаних глагољицом (Археолошки музеј, Дубровник). Нешто источније од Богородичине цркве налази се Црква Св. Варваре, саграђена 1889. на месту старијег храма, усред средњовековне некрополе, на којој је сачувано 104 надгробна споменика. У Д. се септембра 1944. догодио један од највећих усташких покоља у дубровачком крају током II светског рата. Тада су усташе спалиле село и убиле већи број мештана, чланова породица Обрадовић и Пушић.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Фучић, Н. Капетанић, ,,Глагољски натпис у Конавлима", Анали Завода за повијесне знаности ХАЗУ у Дубровнику, 1977, 35; Н. Капетанић, M. Жагар, „Најјужнији хрватски глагољски натпис", Анали Дубровник, 2001, 39; Ђ. Ћапин, Српски Конавли и хрватска култура, Херцег Нови 2003; Г. Томовић, „О глагољском натпису из Конавала", ИЧ, 2005, 52; M. Чунчић, „Ново читање хрватскога глагољскога конавоскога натписа из 11. стољећа", Слово, 2009, 59.

Ми. Марковић