ДЕЛИЈЕ

ДЕЛИЈЕ (тур. deli: луд), припадници плаћеничке лаке коњице која је настала крајем XV и почетком XVI в. у Румелији и служила као извидница за време ратних похода османске војске. Како су такве личности одликовале храброст и неустрашивост до лудости, у европском делу Османског царства распрострањен је био назив „делије". Коњица је била састављена од припадника турског и словенског становништва (Срба, Хрвата и др.). У прво време налазили су се у пратњи румелијских беглербегова и пограничних бегова, да би се затим појавили и у Анадолији у пратњи везира и беглербегова. Носили су дуги криви мач, штит, копље и буздован закачен за седло. На глави су имали капу од коже пегаве хијене или леопарда са закаченим орловим пером. Штит је био украшен птичјим перјем. Одећа је прављена од вучјег или лисичјег крзна, а шалваре од вучје или медвеђе коже споља украшене перјем. До промене у одевању дошло је од XVIII в., када су почели да носе калпак дужине једног лакта од црне овчије коже. Скупина од 50--60 д. сматрана је једним бајраком (заставом), док је неколико бајрака било под заповедништвом једног делибаше. Д. су имале важну функцију у XVI и XVII в., да би након тога доживели опадање и расуло попут других родова турске војске. Како су од XVIII в. све мање учествовали у ратним сукобима, остајали су без плате због чега су често нападали и пљачкали становништво. Последњи пут ангажовани су 1826. у руско-турском рату.

ЛИТЕРАТУРА: M. Z. Pakalin, Osmanlı Tarih Deyimleri ve Terimleri Sözlüğü, I, İstanbul 1983; E. Ихсаноглу (прир.), Хисторија османске државе и цивилизације, I, Сар. 2004.

М. Маринковић