ДАНГИЋ, Јездимир

ДАНГИЋ, Јездимир, правник, жандармеријски мајор, командант Југословенске војске у отаџбини (Братунац, 4. V 1897 -- Сарајево, фебруар 1947). Као ученик тузланске гимназије и припадник организације „Млада Босна" осуђен је због „велеиздаје Аустроугарске" на три и по године затвора. Затворску казну је издржавао током I светског рата у Тузли и Зеници. По завршетку рата завршио је Правни факултет и службовао у Тузли као полицијски чиновник. У активну службу у жандармерији примљен је 1928. Током Априлског рата 1941. био је командир чете дворске жандармерије која је пратила краља Петра и владу до Никшића. Избегао је заробљавање и убрзо успоставио везу с пуковником Драгољубом Михаиловићем, који му је дао задатак да формира четничке одреде на простору источне Босне и организује прихват и пребацивање српских избеглица преко Дрине у Србију. Сарађивао је с локалним партизанским јединицама, чак и после раскола у зиму 1941/42. Заједно с партизанским снагама ослободио је Братунац, Сребреницу, Власеницу, Олово, Рогатицу, Фочу, Горажде и Чајниче. Након сукоба с партизанима, обратио се за помоћ генералу Милану Недићу. Заробљен је од стране немачких снага априла 1942. и интерниран у логор Стриј у Пољској. У време Варшавског устанка августа 1944. био је командант пешадијске бригаде у снагама генерала Комровског. Совјети су га заробили и изручили новим југословенским властима. Суђено му је пред Војним судом у Сарајеву фебруара 1947. под оптужбом да су снаге под његовом командом извршиле масовне злочине, да је сарађивао с генералом Недићем, италијанским и немачким окупаторским снагама, као и да је извршио издају земље. Осуђен је на смрт и стрељан.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Томашевић, Четници у Другом свјетском рату, Зг 1979; Б. Петрановић, Србија у Другом светском рату 1939--1945, Бг 1992; Б. Димитријевић, К. Николић, Ђенерал Михаиловић. Биографија, Бг 2004.

А. Животић