ДУШЕВНЕ БОЛЕСТИ

ДУШЕВНЕ БОЛЕСТИ (менталне болести), ментални, душевни или психијатријски поремећаји настали тако што ментални обрасци (или обрасци понашања) причињавају значајне проблеме или оштећења у домену личног функционисања. Поремећаји из овог спектра могу да буду трајни, да постоје по принципу релапса и ремисије, или да се јаве само једном у току живота. Недостаје конзистентна операциона дефиниција која покрива све ситуације у овом домену. Различити нивои апстракције се могу користити за медицинске дефиниције, за описивање патологије, симптоматологије, одступање од нормалног опсега или за етиологију душевних поремећаја. Ментални поремећај је само један аспект менталног здравља. Поједина културолошка или религиозна уверења, као и локални контекст друштвених норми, треба да се узму у обзир када се поставља дијагноза менталног поремећаја. Узроци менталних поремећаја се разликују у зависности од врсте поремећаја и времена његовог јављања. Доминантно мишљење у научним круговима је да генетски, психолошки и средински фактори заједнички утичу на развој и прогресију менталних поремећаја. Херитабилност многих менталних поремећаја је откривена путем близаначких студија (нарочито код поремећаја из психотичног и аутистичног спектра). Поред тога, развојни фактори, попут злостављања, занемаривања, вршњачког насиља, социјалног стреса и трауматских догађаја могу имати велик негативан утицај на развој менталних поремећаја. Коришћење психоактивних супстанци, алкохола као и хронична обољења такође могу узроковати читав дијапазон менталних поремећаја. Дефиниција СЗО представља, у ствари сажету формулацију свакакодневног искуства не само медицинара него и лаика. Дијагностички и статистички приручник менталних поремећаја Америчког удружења психијатара (The Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, DSM--5) описује менталне поремећаје на следећи начин: „то је синдром који је окарактерисан клинички значајним поремећајем у когницији појединца, регулацији емоција или понашању које одржава дисфункцију психолошких, биолошких или развојних процеса који подразумевају ментално функционисање".

Према Међународној класификацији болести и обољења (МКБ 10, СЗО 1992) д. б. су категоризоване по групама и кодиране од Ф 00 до 99. У њих спадају: органски и симптоматски душевни поремећаји; душевни поремећаји и поремећаји понашања узроковани употребом психоактивних супстанци; схизофренија, схизотипски поремећај и суманути поремећај; поремећаји расположења; неуротски, стресогени и телесно манифестни поремећаји; синдроми поремећеног понашања удружени са физиолошким сметњама и телесним факторима; поремећаји личности и поремећаји понашања одраслих; душевна заосталост; поремећаји развоја психе; поремећаји понашања и поремећаји емоција са почетком у детињству и адолесценцији. Светска здравствена организација (СЗО) приредила је XI верзију Међународне класификације болести.

ИЗВОР: Међународна класификација болести МКБ, Савезни завод за заштиту здравља, 1996.

ЛИТЕРАТУРА: B. German, „Classifications in psychiatry: A conceptual history", Australian and New Zealand Journal of Psychiatry, 1999, 33; П. Каличанин, Психијатрија. Заштита менталног здравља, Бг 2002; American Psychiatric Association. Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, Arlington 2013.

С. Миловановић