ДИВЉАНОВИЋ, Драгољуб

ДИВЉАНОВИЋ, Драгољуб, ветеринар, универзитетски професор (Ваљево, 22. XI 1920 -- Београд, 19. IV 1988). Студије ветеринарске медицине уписао на Ветеринарском факултету у Београду пред почетак II светског рата. После прекида од седам година дипломирао 1950. За асистента на предмету Зоохигијена на ВФ изабран 1950. После краћег времена отишао је у Мионицу, где је радио као срески ветеринар, а потом је у Ваљеву радио у Сточарско-ветеринарској станици као ветеринар и управник станице. Био је и управник кланице и општински инспектор. Докторирао на ВФ у Сарајеву 1964. тезом „Заразне болести домаћих животиња у Србији у XIX и почеткoм XX века". У Београд се вратио 1965. и радио као технички уредник часописа Ветеринарски гласник, у којем је увео и нову рубрику „Историја ветеринарства". На ВФ у Загребу 1970. хабилитован одбраном рада „Истраживање повести ветеринарства у савременој Југославији". На ВФ у Београду 1972. изабран у звање ванредног професора, и у том је звању остао до одласка у пензију 1982. Бавио се и друштвено-политичким радом. Био веома плодан научни радник и писац, а објавио је 14 монографија и књига, сам или са сарадницима (Говеђа куга у Србији и њеном суседству током XIX века (1800--1882), Бг 1969; Ветеринарски кадрови у Србији од 1800. до 1918, Бг 1974). Био је председник Савезне секције за историју ветеринарске медицине Савеза ветеринарских друштава Југославије, потпредседник Научног друштва за историју здравствене културе СР Србије, секретар Друштва ветеринара и ветеринарских техничара Србије и члан Светске асоцијације за историју ветеринарске медицине, чије је седиште у Хановеру. За значајан допринос испитивању историје ветеринарске и хумане медицине добио је Орден рада са златним венцем.

ДЕЛА: Здравствена култура Ваљевског краја у првој половини XIX века, Бг 1971; Le personnel vétérinaire français dans l'armée serbe au front de Salonique pendant la première guerre mondiale, Бг 1977.

ЛИТЕРАТУРА: Народна здравствена култура у Србији, Бг 1988; С. Поп Ценић, З. Јевтић, „Проф. др Драгољуб Дивљановић", ВГ, 1989, 5.

З. Д. Јевтић