Прескочи до главног садржаја

ДУКАНАЦ, Савко

ДУКАНАЦ, Савко, адвокат, политичар (Вучковица код Лучана, 16. IX 1877 -- Београд, 5. IX 1953). Дипломирао на Правном факултету у Београду, а потом радио као писар у Првостепеном суду у Пожаревцу (1904) и Крагујевцу (1905). Био је вршилац дужности начелника Крајинског среза (1906). Постао је члан Самосталне радикалне странке и био уредник њеног гласила Одјек. Убрзо је отпуштен из државне службе, те је напустио Србију и наредних година живео у Аустроугарској и Немачкој. Вратио се 1909. и до избијања I светског рата радио као адвокат. За време окупације боравио је у Солуну. По повратку у земљу био је члан управе Српског инвалидског фонда „Свети Ђорђе" и Фонда сироте и напуштене ратне сирочади. Учествовао је у стварању Демократске странке 1919. и био на челу Централног одбора за Београд. За посланика у Народној скупштини биран је 1923. и 1927, а неки његови посланички говори су штампани (Оптужбе против др. Лазе Марковића у парламенту: говор г. Савка Дуканца, посланика Демократске странке, Бг 1924). Током 1925. издавао је лист Слободан народ. Противио се диктатури краља Александра и све више залагао за републиканско уређење. На страначком конгресу 1939. изабран је за члана Извршног одбора. По избијању II светског рата био је један од оснивача Удружења за словенске емигранте, које је помагало избеглице из словенских земаља окупираних од Немачке. Удружење је убрзо забрањено од стране југословенских власти, али је наставило да ради илегално. После војног слома Југославије испитивали су га немачки обавештајци, а новембра 1941. је ухапшен. Пуштен је врло брзо на интервенцију Драгомира Драгог Јовановића, управника Града Београда. Одржавао је везу са Драгољубом Дражом Михаиловићем и Миланом Гролом. Септембра 1944. са групом грађанских политичара био је на састанку на којем је планирано стварање прелазне власти након одласка немачких окупационих трупа, а пре доласка совјетских снага. Нашао се у ужем кругу кандидата за краљевског намесника и био посланик у Привременој народној скупштини (1945). Носилац је сребрне Медаље за ревносну службу, Споменице на рат 1912, Споменице на рат 1913, Споменице за рат ослобођења и уједињења 1914--1918. и Албанске споменице.

ИЗВОР: С. Нешовић, Б. Петрановић, АВНОЈ и револуција. Тематска збирка докумената 1941--1945, Бг 1983.

ЛИТЕРАТУРА: Статистика избора народних посланика Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца одржаних 18. марта 1923. године, Бг 1924; Ко је ко у Југославији, Бг--Зг 1928; Статистика избора народних посланика Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца одржаних 11. септембра 1927, Бг 1928; М. Л. Рајић, Политичка тројка, Бг 1934.

М. Гулић