ДРАГИЋ, Недељко

ДРАГИЋ, Недељко, редитељ, цртач, аниматор (Пакленица код Новске, Хрватска, 13. IX 1936). У средњој школи почиње да се бави новинском карикатуром. По доласку у Загреб, где студира права, под утицајем карикатуристе С. Штајнберга свој волуминозни фигурални израз модернизује и своди на динамику чисте танке линије, а на плану идеја експериментише са психолошком карикатуром. Објављује књигу карикатура Лексикон за неписмене (Зг 1966). Од 1960. укључује се у рад студија за анимацију „Загреб филма", најпре као главни цртач у више филмова колега Н. Костелца, И. Врбанића, Б. Довниковића, а 1965. филмом Елегија дебитује као комплетни аутор (сценарист, цртач и редитељ). Меланхолични сиже о затворенику и цвету под његовим прозором добро је прихваћен и охрабрује га да заврши пројекат према сценарију В. Мимице Кротитељ дивљих коња (1966) који је још раније започео. Врло сложене анимације, овај захтевни филм о теми отуђења и терору технике осваја Гран при на фестивалу у Анесију, што аутору отвара врата за нове пројекте. Сада слободније повезује графичке и поетске компоненте свог оригиналног израза који напредује из филма у филм: Можда Диоген (1968, Златна медаља у Београду), Иду дани (1969, Гран при у Београду, Прва награда у Оберхаузену), Туп-туп (1972, награде у Београду и Оберхаузену, номинација за Оскара). Јунак ова два филма је жртва савремене опресије и дехуманизације. Паралелно Д. усавршава свој ликовни приступ сводећи га на минималистички графизам и музички ритам блуза. Када се и сам поистовети са тим јунаком, настаје неспорно ремек-дело Дневник (1974, Гран при Другог фестивала светске анимације у Загребу), као синтеза графичких и исповедних мотива халуцинантног доживљаја путовања кроз Америку. После многих мини, наручених и рекламних филмова, аутобиографском приступу се враћа у носталгичној апотеози прохујалог времена Слике из сјећања (1989, Гран при у Београду). Уз Д. Вукотића и Б. Довниковића, Д. представља једног од водећих мајстора Загребачке школе цртаног филма и модерне анимације у светским оквирима. Од почетка 90-их живи и ради у Немачкој.

ЛИТЕРАТУРА: П. Волк, Естетика модерне анимације, Бг 1970; Н. Стојановић, „Интернационалист из Славоније", Синеаст, 1975, 27; Р. Мунитић, Зборник о анимацији, Бг 2009.

Н. Стојановић