ДИМОВИЋ, Милан

ДИМОВИЋ, Милан, преводилац, публициста, књижевник (Параћин, 22. I 1879 -- Београд, 14. VII 1962). Гимназију је завршио у Новом Саду, где је становао код професора Ј. Грчића. Уписао је Лингвистички одсек Велике школе, али је студије прекинуо због бављења новинарством. Звршио је Филозофски факултет у Београду (1930). Био је секретар (од 1920), референт (од 1923), виши саветник (од 1935), а једно време водио је уметничко одељење Министарства просвете. Учествовао је у раду Цензорне комисије за филмове (1937--1938). У књижевност је ушао преводима и приповеткама још као ученик новосадске гимназије. Са групом великошколаца (С. Пандуровић, С. Петровић, С. Предић) уређивао је књижевни часопис Покрет (1902). Преводио је песме, приче, драме и оперска либрета (Ј. Ф. Кинд, С. Камарано, Л. Илика, Ђ. Ђакоза, Ф. М. Пјаве, А. Мејак, Л. Алеви, Р. Леонкавало, Р. Вагнер и др.). Вешто је усклађивао песничке преводе са музиком. Први је превео на српски Сирана де Бержерака Е. Ростана. Писао је приповетке, позоришне рецензије, књижевно-историјске огледе, текстове о питањима језика. Постхумно су штампане три Д. драме, а још толико је остало у рукопису.

ДЕЛО: Три комедије, Бг 1997.

ЛИТЕРАТУРА: Споменица о стогодишњици српске православне гимназије у Новом Саду 1810--1910, Н. Сад 1910; Ј. Скерлић, „Сирано де Бержерак", СКГ, 1910, 7; С. Винавер, „Сладуњавост и незнање", НИН, 1951, 31; „О класичној литератури и о шлагерској лимунади", НИН, 1951, 34; А. Пејовић, Предговор, у: М. Димовић, Три комедије, Бг 1997.

З. Хаџић