ДИМИТРОВИЋ КОТОРАНИН, Спиридон Шпиро

ДИМИТРОВИЋ КОТОРАНИН, Спиридон Шпиро, официр, пјесник, преводилац (Бенковац, 13. I 1813 -- Загреб, 6. II 1868). Потписивао се Котаранин, Котарац из Бенковца, С. Д. По завршетку војне академије службовао у Венецији (1841--1845), гдје је прихватио Коларове панславистичке идеје. Утицао је на Петра Прерадовића да почне писати на народном језику, те је он прву пјесму, у духу народних пјесама, у десетерцу, посветио Д. Осумњичен је као оснивач тајног друштва ради стварања великог словенског царства, али није оптужен. Од пензионисања (1845) до смрти живи у Загребу, претежно преводећи за Загребачко казалиште драмска дјела В. Шекспира, Ф. Шилера, А. Коцебуа и др. У Српском народном позоришту приказан је такође низ његових превода (Ф. Шилера, Ј. Нестроја, В. Сардуа и др.). Први је у југословенским књижевностима превео Евгенија Оњегина (Зг 1859), те неколико Пушкинових поема (Руслан и Људмила, Зг 1859; Полтава, Браћа Разбојници, Цигани, Зг 1860). Рано се опробао у поезији „на народну" (објављује од 1843). Прерадовић свједочи да је Д. у доба њиховог упознавања састављао спјев о Карађорђевом устанку.

ЛИТЕРАТУРА: П. Прерадовић, Дјела, 1, Зг 1918; Ј. Равлић, „Тајно друштво за оснивање славенског царства у пуку Карл Фердинанд бр. 51 у Венецији год. 1844", Радови Института ЈАЗУ, 1957, III; М. Павић, Предговор, у: А. С. Пушкин, Евгеније Оњегин, Бг 1957.

Д. Иванић