ДОЊЕ БУТОРКЕ

ДОЊЕ БУТОРКЕ, археолошки локалитет на улазу у Кладово, који се налази на 500 м узводно од османског утврђења Фетислам. Овде је истражено мање рановизантијско утврђење, готово квадратне основе, димензија 58 х 57 м, које је угловима оријентисано према странама света. На сваком углу налазила се по једна кула кружне основе, с улазом левкасте основе из унутрашњости утврђења. На југозападном бедему налазила се капија са три портала, а на југоисточном је била кула базиликарне основе, димензија 5,5 х 3,2 м, с апсидом на југоистоку. Посебно је занимљива конструкција капије, ојачана пиластрима с унутрашње стране. Ови пиластри су носили конструкцију симетричних степеништа на оба краја капије, која су водила на шетну стазу кастела. Северна и источна кула, које су се налазиле на обали Дунава, биле су ојачане са по три зракасто распоређена контрафора, који су највероватније служили да спрече дестабилизацију кула и североисточног бедема услед алувијалне ерозије. Кастел је изграђен око старије куле стражаре, бурга (burgus), готово квадратне основе, димензија 19 х 19,5 м, која је подигнута у време Диоклецијанове обнове дунавског лимеса 294. У средишту бурга била су четири ступца у облику латиничног слова L, који су носили дрвене галерије и кровну конструкцију куле. У Прокопијевом делу De aedificiis утврђење у Д. Б. се не помиње у списку обновљених и новоподигнутих тврђава на овом делу лимеса. Између кастела Diana на Караташу и утврђења Pontes, које је бранило Трајанов мост, не помиње се ниједно утврђење. Без обзира на то, план кастела у Д. Б., као и археолошки налази, указују да је ова тврђава настала средином VI в., за владавине Јустинијана I. У утврђењу је откривен велик број покретних налаза: грнчарије, делова стаклених посуда, керамичких уљаних лампи, фибула и других металних налаза, који га хронолошки опредељују у период IV--VI в. Старије утврђење, бург, функционисало је од краја III до средине V в., када је уништено у најезди Атилиних хуна 441--443. Млађе утврђење, настало средином VI в., страдало је у инвазији Авара у Доње Подунавље 595/596, о чему сведочи слој паљевине и деструкције. Ипак, има неких археолошких назнака да је кастел наставио да живи и почетком VII в., све до дефинитивног пада лимеса под ударима Авара и Словена 614.

ЛИТЕРАТУРА: F. Kanitz, Römische Studien in Serbien, 2, Wien 1892; Ђ. Јанковић, „Покретни налази са некрополе и утврђења код Кладова", Старинар, 1973--1974, 1975, 24--25; А. Цермановић Кузмановић, „Доње Буторке -- римско утврђење код Кладова", Старинар,* *1977--1978, 1979, 28--29; Ђ. Јанковић, Подунавски део области Аквиса у VI и VII веку, Бг 1981; Ф. Каниц, Србија, земља и становништво, II, Бг 1985.

С. Петковић