ДОСИТЕЈ (Стојковић)

ДОСИТЕЈ (Стојковић), викарни епископ, архиепископ неканонске МПЦ (Смедерево, 7. XII 1906 -- Скопље, 20. V 1981). Замонашен у Кичеву 1924. До 1931. био у Хиландару, потом у Грачаници. Завршио богословију у Битољу и Богословски факултет у Београду 1942. Чин јеромонаха добио у Охриду 1934. Од 1937. до 1947. био је чиновник СА Синода, потом управник патријаршијског двора у Сремским Карловцима, архимандрит 1948, а 1951. изабран је за викарног епископа патријарху Викентију за Топличку епископију. На црквено-народном сабору 1958. у Охриду, на којем није било ниједног архијереја, изабран је за архиепископа самопрокламоване Македонске православне цркве (МПЦ), али у „канонском јединству" са СПЦ. Напустивши положај у Београду, устоличен је у скопском Храму Св. Мине, али то устоличење није обавио епископ него цивили и обични свештеници (1958). Понашао се дволично, обећавао је патријарху Герману да ће поштовати каноне и исправити Устав МПЦ, а по повратку у Скопље радио је сасвим супротно. Када је МПЦ уз подршку комунистичких власти прогласила аутокефалност 1967, постао је њен први поглавар са титулом архиепископа охридског и македонског, председник црквено-народног сабора и СА Синода МПЦ. Због несолидног живота и неодговарајућег понашања (долазио пијан на седнице), био је предмет истраге македонског и савезног СУП-а. Последњих година живота признао је да је био натеран од стране власти да прихвати положај и ради против СПЦ. Умро је неизмирен са својом Мајком Црквом. За обављене послове од Јосипа Броза добио је орден, а у Скопљу му је подигнут споменик као једном од отаца македонске нације.

ЛИТЕРАТУРА: „Викарни еп. топлички Доситеј Стојковић", Гласник СПЦ, 1951, 7--8; „Њ. Блаж. Архиеп. Скопски и митрополит македонски Доситеј", Весник, орган Савеза удружења православног свештенства Југославије, 1959, 245; С. Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Бг--Пг--Краг. 1996; П. Пузовић, Раскол у Српској православној цркви -- македонско црквено питање, Бг 1997.

Р. Милошевић