ДИКИЋ, Божидар

ДИКИЋ, Божидар, новинар (Суботица, 29. XII 1924 -- Београд, 13. V 2016). У лист Политика дошао је као сарадник јануара 1946. О домаћим темама пише до 1948, а потом се бави светском проблематиком. Редакција га је, као веома способног новинара и специјалног извештача, од 1947. слала у Чехословачку, Аустрију и Норвешку. У улози сталног дописника први пут био је у Пољској 1956--1957. У средишту његове каријере су послови сталног дописника из Западне Немачке, у периоду 1957--1985, а тамошњи званичници замерали су му да има „оштро перо". Током шест деценија дуге каријере извештавао је из Шведске, Норвешке, Данске, Белгије, Етиопије, Аргентине, Луксембурга, Бразила и др. За Политику је извештавао из 25 земаља, из више кризних жаришта: о Суецкој кризи (1956), о пољским трвењима с Москвом (1956/57), о свргавању цара Селасија у Етиопији (1974). Извештавао је и с великих међународних конференција, мировних преговора и важних избора. Направио је више разговора са председницима држава земаља из којих је извештавао (Густав Хајнеман, Немачка; Урхо Кеконен, Финска; Карл Карстенс, Немачка), као и са премијерима и канцеларима (Олаф Палме, Бруно Крајски, Јозеф Клаус, Франц Јозеф Штраус -- са некима и по више пута), те са више од двадесетак шефова дипломатија. Аутор је и две књиге о новинарству, које су објављене и у Немачкој и Аустрији. Био је припадник генерације која је увелико допринела послератној репутацији Политике. Добитник је годишње награде Политике (1985) и Награде за животно дело Удружења новинара Србије (2001).

ДЕЛА: и Ж. Стојановић, В. Колар, Европске метрополе, Бг 1972; и Д. Шешеринац, Европа данас, Бг 1980.

ЛИТЕРАТУРА: М. Мариновић, „Ћурувија није демантовао", Данас, 3. II 2004; Б. Дикић, „Двапут заробљена репортажа", Политика, 21. V 2006; М. Мишић, „In memoriam: Божидар Дикић (1924--2016)", Политика, 15. V 2016.

З. Хр. Радисављевић