Прескочи до главног садржаја

ДЕСПОТОВИЋ, Радивоје

ДЕСПОТОВИЋ, Радивоје, математичар, универзитетски професор (Радобић код Мионице, 25. X 1928). На Групи за математику Природно-математичког факултета у Београду дипломирао 1952, специјалистичке студије завршио 1971. радом „Дрво у теорији графова и примене", а магистрирао 1976. темом из методике математике „Елементи топологије у настави математике". На ПМФ у Новом Саду одбранио докторску дисертацију „Гранични процеси у настави математике позивноусмереног средњег образовања" (1984). Почео је да ради 1953. као професор математике у основној школи у Ваљеву. Убрзо је премештен у Гимназију у Ваљеву, где је у току девет година предавао математику и нацртну геометрију. Године 1964. ради у Хемијско-технолошко-техничкој школи у Новом Саду, а онда као педагошки саветник и виши педагошки саветник радио око 25 година у Међуопштинском просветно-педагошком заводу у Новом Саду и Педагошком заводу Војводине у Новом Саду. Допринео је унапређивању наставе математике непосредним инструисањем професора математике у основним и средњим школама Војводине, организовањем семинара и саветовања (често је и сам био предавач) и објављивањем радова и стручне литературе. Предавао је Методику математике на ПМФ у Новом Саду у звању ванредног професора. Аутор је методичких збирки задатака из математике за основну школу од 5. до 8. разреда Појмови и задаци из математике (Н. Сад 2007) и за средњу школу од 1. до 4. разреда Одабрани задаци из математике (Н. Сад 2006). Коаутор је једанаест уџбеника, приручника и збирки задатака за основну и средњу школу, углавном у издању Завода за уџбенике из Београда. Дуго година је активно радио као секретар у Друштву математичара, физичара и астронома (МФА) Војводине, а био је и члан Извршног одбора Савеза друштава МФА Југославије. Учествовао је на свим конгресима математичара Југославије и на четири светска конгреса за наставу математике (Лион, Карлсруе, Ексетер, Будимпешта). За изузетне резултате у васпитању и образовању награђен је 1978. од Извршног већа Војводине.

ДЕЛО: Сећања и присећања. Од добоша до интернета, Н. Сад 2005.

А. Николић