ДАР-МАР

ДАР-МАР, лист за шалу, сатиру и забаву, који је излазио у Београду, једанпут недељно, од 12. IV 1881. до 20. VI 1882. Власник и издавач био је Аксентије Мијатовић, а одговорни уредник Љубомир Петровић. Почео је као орган опозиционе Либералне странке, али је уредник идуће године пришао напредњацима, па су либерали покренули нов шаљиви лист, Брку, у опозицији радикалском Ћоси. С програмском пјесмом лист се наговјештава као оштар критичар прилика, донекле на националним релацијама (према Мађарима и Аустријанцима), везаним за напредњачку власт и аферу око изградње жељезнице (Бонтуова банка). Форме комике и сатире су дијалошке, наративне, у стиху и прози, у карикатури и шалама „у једном чину". Илустратор-карикатурист је сликар Драгутин Дамјановић. Добар дио садржине испољава се у исмијавању напредњачке (Стари домишљан) и радикалске шаљиве штампе (Ћоса), док уредник није прешао на страну напредњака. Чести циљеви напада су листови Пере Тодоровића (Ћоса, Самоуправа, Рад) или он лично. У честитки поводом покретања листа, Стармали, шаљиво-сатирични лист Ј. Јовановића Змаја, пожелио је да у Србији не буде другог дармара осим њега, „да му не прави конкуренцију". Изашло је укупно 25 бројева.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Иванић, Књижевна периодика српског реализма, Бг 2008; Ж. Рошуљ, Час описа часописа, VI, Бг 2014.

Д. Иванић