ДИМИТРИЈЕВИЋ, Стеван

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Стеван, адвокат, књижевник, политичар (Рума, 12. XII 1831 -- Рума, 7. II 1885). Студирао и докторирао у Будимпешти (1850--1855), а потом радио у Н. Саду, Темишвару, те у Руми као адвокатски приправник, чиновник, краљевски јавни биљежник, адвокат, посланик у Хрватском сабору (1870, 1881--1884) и на Народном црквеном сабору у Сремским Карловцима (1881). Приповједачку прозу објављивао у Седмици (1856--1858), Даници (1862, 1865), Јавору (1877) и Застави (1876--1881), претежно хумореске или шаљиве приповијетке из савременог живота (под утицајем Ј. С. Поповића и Ј. Игњатовића). Д. узима говорни језик за обликовање слика стварности, даје типизиране ликове и ситуације, с траговима утицаја Гогољевих прича из украјинског живота и српског фолклора. Дијелом његова проза сатирички изобличава одрођавање од националне традиције (у духу Ј. С. Поповића, Н. Боројевића, Б. Радичевића), улазећи у теме карактеристичне за прву фазу тзв. омладинске приповијетке 60-их година XIX в. Као политичар имао је значајну улогу у оснивању Самосталне српске странке (Рума, 1881), која се у Хрватском сабору залагала за равноправан положај Срба и Хрвата у Хрватској и Славонији.

ДЈЕЛО: Приповетке, Н. Сад 1893.

ЛИТЕРАТУРА: А., „Др Стеван Димитријевић", Јавор, 1885, XII, 8; А. Гавриловић, „Приповетке др Стеве Димитријевића", Јавор, XXII, 1893, 3; Д. Иванић, Српска приповијетка између романтике и реализма (1865--1875), Бг 1976; В. Милинчевић, На раскршћу епоха, Бг 1980; В. Ђ. Крестић, Срби у Угарској 1790--1918, Н. Сад 2013.

Д. Иванић