Прескочи до главног садржаја

ДРАШКОВ РАБОШ

ДРАШКОВ РАБОШ, политичко-сатирични лист који је излазио у Сплиту од 15. X 1883. до 19. X 1887. Овај „лист за свакога", чији је власник, издавач и одговорни уредник био Јово Метличић, појављивао се двапут мјесечно. Издају га Срби, Ј. Метличић, Викентије Бутијер и Кажимир Л. Лукетић (сви из Каштела код Сплита). Обједињују их српство, православље и ослобађање од Аустроугарске, због чега су били под строгом присмотром њене власти, а потом и оптужени на „велеиздајничком процесу" 1888, када је лист судски обустављен. Испрва штампан латиницом, на хиљадугодишњицу Ћирила и Методија штампан је ћирилицом (20. фебруара / 4. марта 1885), с уводником фратра Јакова Грубковића („Ћирилица") и Његошевим стихом (мото) „Завјет Срби испунише". Таква оријентација је изазивала полемике са оспоравањима српства и Срба у Далмацији (Д. Политео). Објављивао је коментаре савремених прилика, пјесме националне садржине (Љ. П. Ненадовић, П. П. Његош: „Тријебимо губу из торине!... Благородством српство дише"). Прилози су обично потписивани именима јунака Горског вијенца (Поп Мићо, Сердар Јанко и др.). Поред српске националне идеје доминира позитиван однос према кнезу Николи и династији Карађорђевића, а негативан према Милану Обреновићу и напредњацима. Симпатије према радикалима и социјалистичким идејама свакако су повезане и са русофилством Ј. Метличића. Добро обавијештен о политичким приликама у Србији, лист је доносио шаљиве коментаре, зависно од својих симпатија и антипатија.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Иванић, Књижевна периодика српског реализма, Бг 2008; Ж. Рошуљ, Час описа часописа VII: Лексикон српске шаљиве периодике (1830--1918), Н. Сад -- Бг 2017.

Д. Иванић