ДОТЛИЋ, Лука

ДОТЛИЋ, Лука, позоришни посленик, историчар позоришта (Нови Сад, 16. VIII 1913 -- Нови Сад, 29. X 1984). Био је ликвидатор Дунавске финансијске дирекције у Новом Саду 1931--1935, а 1935--1942. референт Финансијског одељења Дунавске бановине. Истовремено је, од 1935, био стални хонорарни сарадник новосадског дневног листа Дан, најпре спортски извештач, па слободни репортер, а од 1937. позоришни и филмски критичар. У панчевачком Дунавском народном позоришту, под управом Марка Малетина, био је секретар 1942--1945. Ту је упознао Миховила Томандла и кроз сарадњу с њим спознао важност бележења догађаја. У Српском народном позоришту радио је 1945--1972. обављајући послове административног секретара, в. д. шефа рачуноводства, секретара Драмског студија (1947), секретара Позоришта, техничког директора и, од 1. IX 1961. до пензионисања, помоћника управника Милоша Хаџића. У петнаестак драмских представа асистирао је редитељима, три је режирао самостално (Јон-Лука Карађале, Изгубљено писмо; Б. Нушић, М. Станковић, Власт; Реџиналд Роуз, Дванаест гневних људи), а за Нушићеву Госпођу министарку урадио је сценографију. У Драмском одсеку Средње позоришне школе (1949--1959) и у Драмском студију СНП (1964--1972) предавао је историју југословенског позоришта и драме. Уз управника Жарка Васиљевића, најзаслужнији је за окупљање и консолидовање драмског ансамбла (1945), обнављање Опере (1947) и установљење Балета (1950). На његову иницијативу обновљено је издавање часописа Позориште (1968), основан Штампарски погон СНП (1962), устројена и осмишљена Библиотека СНП, покренута издавачка делатност СНП, формирано Друштво за СНП. Залагао се за оснивање новосадске Академије уметности и Позоришног музеја Војводине. У периодици је објавио велик број прилога о историјату СНП, а избор тих радова штампан је у његовој књизи Из нашег позоришта старог (Н. Сад 1982). Приредио је књигу Годишњаци Војвођанског народног позоришта за сезону 1945, 1945/46. и 1946/47. године (Н. Сад 1981). У рукопису му је остала грађа за монографију о највећем глумцу СНП Пери Добриновићу, те лингвистичко-етнографске забелешке везане за родну му Салајку. Један је од седморице оснивача Стеријиног позорја (1956), у којем је до 1961. обављао дужност секретара. Одликован је Орденом рада са златним венцем и Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима (1961). Добитник је Искре културе Војводине, Октобарске награде Новог Сада, Стеријине статуете и златне значке за допринос развитку савремене југословенске позоришне културе, те Златне медаље „Јован Ђорђевић".

ЛИТЕРАТУРА: А. (Ј. Виловац), „Снови и стварност", Дневник, 16. XII 1970; М. Хаџић, „Живот посвећен позоришту", В. Поповић, „Лука Дотлић", Сцена, 1984, 6; М. К(ујунџић), „Члан старог позоришта", Дневник, 30. X 1984.

В. Василић