ДУНЂЕРСКИ, Богољуб Богдан

ДУНЂЕРСКИ, Богољуб Богдан, велепоседник, добротвор (Србобран, 21. VIII 1862 -- Бечеј, 1. XI 1943). Унук Гедеона, син Александра Дунђерског и Јулиане Сивачки. Завршио је средњу Пољопривредну школу у Бечу, усавршавао се на путовањима по европским земљама. Од оца је наследио земљишне поседе у околини Бечејa. Д. и његов брат Јаша помињу се као личности против којих су били уперени жетелачки штрајкови 1900. У Угарском сабору био је посланик од 1911. до 1918. Поседовао је кућу у Бечеју, а на имању (Гинтеров салаш) саградио је гробну цркву (у неовизантијском стилу, по нацрту земунског архитекте Крауса; црква је грађена од 1919. до 1923, иконе су завршене 1925, освештана за богослужење 1930; иконостас је урадио његов дугогодишњи пријатељ Урош Предић, а црква је украшена мозаицима и фрескама), велики и мали дворац, као и 40 помоћних зграда. Био је присталица уједињења и аграрне реформе. После уједињења је имао 1.274 катастарских јутара земље и 1.202 кв. хвата. Тестаментом из 1918. имање је завештао Српској православној митрополији Срем. Карловачкој за школовање српске деце: годишње стипендије за иностранство за постдипломске студије 2 богослова, 2 лекара, 1 архитекту, 1 машинског инжењера, 2 студента филозофије, 2 књижевника, 2 сликара, 2 Српкиње било које струке, 2 студента пољопривреде, 2 питомца друштва,,Привредник" мајсторске струке. У аграрној реформи 1921. одузето му је 361 катастарско јутро и 1.011 кв. хвата; земљишни посед је подељен сиромашним породицама (404 породице). Безуспешно се борио за супермаксимум, на који је полагао право због узорно вођеног домаћинства: узгајао је племените расе стоке (краве сименталске расе; свиње беркширске пасмине), поседовао је ергелу (арапске и белгијске пасмине), рибњак, водио је рачуна о биљним врстама, имао расадник семења. У периоду између два рата живео је у изолацији, огорчен и разочаран. У време светских ратова био је посланик у угарском парламенту. Због агитације против партизанских одреда проглашен је за народног непријатеља (1942), као,,члан Хортијевог парламента". У оба рата његове активности у Парламенту биле су незнатне, био је активан у обилажењу затвора и православних цркава; велики противник комунистичког покрета, фашизма, нацизма и стаљинизма. Тестаментом из 1940. имовину је завештао Матици српској, са жељом да се оснује Академија за пољопривредну наставу, где би сиромашни српски студенти изучавали економске науке и обављали праксу из свих грана пољопривреде. Имовина задужбине је после II светског рата конфискована, а дворац претворен у хотел,,Фантаст". Д. је сахрањен у гробној цркви на свом имању. Захваљујући У. Предићу и Моши Пијади црква није претворена у електричну централу, а сачуван је и иконостас.

ИЗВОРИ: РОМС; Музеј Града Бечеја.

ЛИТЕРАТУРА: А. Лебл, „Жетелачки штрајкови у Војводини", ИГ, 1949, 4; Н. Л. Гаћеша, Аграрна реформа и колонизација. у Бачкој 1918--1941, Н. Сад 1968; А. Касаш, „Тестамент Богдана Дунђерског из 1918", Кровови, 1997, 39--40; „Урош Предић и Богдан Дунђерски: Прича о пријатељству", ГДИ, 2005, 1--3; В. Димитријевић, „Дунђерски -- историја једне велепоседничке породице 1918--1941", докторска дисертација, ФФ Бг, 2009.

В. Димитријевић