ДИМИЋ, Мила

ДИМИЋ, Мила, глумица, књижевница (Београд, 13. XI 1902 -- Београд, 16. XII 1942). Била је банкарски службеник, а од 1923. се напоредо бавила глумом као члан Академског позоришта. Њен таленат је запажен и 1926. постаје члан Народног позоришта у Београду. Интелигенција, пријатна појава и правилно интонирана и јасна дикција наговештавали су њен успех у драмском фаху, али растрзана између позоришта и илегалне левичарске активности није се уметнички исказала у пуној мери. Од 1936. је била управница Дома студенткиња „Краљица Марија" и осмишљавала програм „Суботом у 8" као политичко-уметничку сцену. Њена драматизација романа Б. Ћосића Покошено поље под насловом Силе (Сцена, Бг, 1935--1936, 17), премијерно изведена 5. III 1936. у НП у режији Ј. Кулунџића, доживела је изванредан успех (у сезони 1935/36. играна 13 пута), а између два светска рата извођена је и у већем броју професионалних позоришта Југославије. Драматизовала је и романе Сеоска учитељица Св. Ранковића (извођена на Коларчевом универзитету, 1937) и Страдија Р. Домановића (неизвођена). Аутор је прозе Приче о Заги (Бг 1940). Као истакнути активиста међу београдским левичарски настројеним интелектуалцима, по окупацији је ухапшена и мучена у Специјалној полицији. Умрла је у најтежим мукама у логору на Бањици. Значајније улоге: Маша (А. П. Чехов, Галеб), Кети (В. Мајер Ферстер, Стари Хајделберг), Петра (Ј. Веселиновић, Д. Брзак, Ђидо), Матилда (Ј. Игњатовић, Вечити младожења), Нериса (В. Шекспир, Млетачки трговац), Ангелика (М. Крлежа, Господа Глембајеви), Леди Плејмдел (О. Вајлд, Лепеза леди Виндермир), Изабела (Ф. Брукнер, Јелисавета од Енглеске), Гђа Ната (Б. Нушић, Госпођа министарка).

ЛИТЕРАТУРА: М. Савковић, „Роман на позорници. Силе, драматизација Покошеног поља", СКГ, 1936; Б. Грабовац, „Поводом претставе Сеоске учитељице", Народна просвета, 1937--1938; В. Глигорић, „Јунаштво људске душе", у: Портрети, Бг 1965; Е. Финци, „Сећање на Милу Димић", Политика, 31. XII 1968; Р. Поповић, „Најбоља њена улога. Сећање на Милу Димић", НИН, 4. I 1970; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979.

З. Т. Јовановић