ДОРОТЕЈА

ДОРОТЕЈА, краљица (? -- ?, пре лета 1390). Ћерка бугарског видинског цара Јована Страцимира и Ане, ћерке влашког војводе Николе Александра Бесарабе. Када је угарски краљ Лајош I заузео 1365. Видин, заробио је Страцимира и са породицом га одвео у заробљеништво. Д. је у заробљеништву прешла у римокатолицизам. Када је Лајош одобрио Страцимиру повратак у Видин, Д. је са сестром остала као талац. Према писању Мавра Орбина, постала је дворска дама угарске краљице Јелисавете, иначе ћерке босанског бана Стефана II Котроманића. Д. се удала за босанског бана Твртка пре 8. XII 1374. Пошто су и Твртко и Страцимир били вазали угарског краља Лајоша I, брак је имао и политичку функцију. Венчање је извршио босански бискуп Петар, а свадба је прослављена на његовом имању у селу Св. Илија које није са сигурношћу идентификовано. Бан Твртко је, у знак захвалности због извршења тог чина, босанској бискупији поклонио посед Јелшавицу који се налазио у близини њеног дубничког поседа. Када се Твртко 1377. крунисао за краља, Д. је постала прва владарка Босне која је понела титулу краљице. Поменута је, заједно са Твртковом мајком Јеленом, у повељи коју је босански краљ издао Дубровнику 1378. Не зна се када је Д. умрла, али се то свакако десило пре лета 1390, када је Твртко покушавао да се поново ожени. Из брака Твртка I и Д. рођен је Твртко II Твртковић, будући босански краљ.

ИЗВОР: М. Орбин, Краљевство Словена, Бг 1968.

ЛИТЕРАТУРА: В. Ћоровић, Краљ Твртко I Котроманић, Бг--Земун 1925; Н. Радојчић, „Да ли се бан Твртко венчао 8. децембра у Илинцима у Срему?", у: Из прошлости Војводине, Н. Сад 1956; П. Живковић, Твртко II Твртковић, Сар. 1981; Ј. Мргић, Северна Босна 13--16. век, Бг 2008.

С. Рудић