ДЕРЕТИЋ, Војо

ДЕРЕТИЋ, Војо, молекуларни генетичар, микробиолог, универзитетски професор (Сплит, 24. IX 1953). Oсновне студије завршио 1977. на Одсеку биолошких наука Природно-математичког факултета Универзитета у Београду, а на истом факултету је магистрирао и 1984. докторирао. Свој научни рад је наставио у САД, на Универзитету Тексас и Универзитету Мичиген, а од 2001. на Департману за молекуларну генетику и микробиологију Универзитета Њу Мексико, чији је начелник. Био је директор Центра изврсности за биомедицинска истраживања у области аутофагије, инфламације и метаболизма (AIM), финансираног од стране националних института за здравље (NIH). Поред тога, био је члан научне секције за инфекције и канцер повезане са АИДС (AOIC), а у оквиру националних института за здравље САД, као и Фондације за цистичну фиброзу. У почетку научног рада, Д. се бавио истраживањима у области молекуларне генетике прокариота која су укључивала изучавање регулације експресије гена од значаја за примену микроорганизама у биотехнологији, као и гена укључених у експресију фактора вируленције током бактеријских инфекција. Из овог периода су значајни његови радови са Анандом Чакрабартијем на модел-систему бактерије Pseudomonas aeruginosa. У наредном периоду његов најзначајнији допринос у области биомедицинских истраживања односи се на изучавање улоге процеса аутофагије у инфламацији и имунском систему. Његова истраживачка група је допринела открићу да је процес деградације аутофагијом један од начина за елиминацију интрацелуларних патогених микроорганизама као што је Mycobacterium tuberculosis. Поред тога, показао је да, поред улоге у деградацији, аутофагија има улогу и у секрецији протеина који су укључени у регулацију међућелијске комуникације, инфламације и других процеса. Од изузетног значаја су његови радови који показују улогу фамилије TRIM протеина у процесу аутофагије: они имају улогу рецептора, у сисарским ћелијама омогућавају селективно понашање машинерије аутофагије и њено усмеравање на дефинисане таргете у ћелији. Концепт прецизне аутофагије, настао као резултат ових истраживања, објашњава њену улогу у инфекцијама, процесу инфламације и имунском одговору. Расветљавање антиинфламаторне и антимикробне улоге аутофагије у обољењима као што су Кронова болест, туберкулоза или HIV инфекција представљају најзначајнији научни допринос који је дао у области биомедицинских истраживања.

ДЕЛА: коаутор, „Human IRGM Induces Auto-phagy to Eliminate Intracellular Mycobacteria", Science, 2006, 313; и B. Levine, „Unveiling the Roles of Autophagy in Innate and Adaptive Immunity", Nature Reviews Immunology, 2007, 7; коаутор, „Toll-Like Receptors Control Autophagy", Тhe EMBO Journal, 2008, 27, 7; и B. Levine, „Autophagy, Immunity, and Microbial Adaptations", Cell Host and Microbe, 2009, 5; и T. Saitoh, S. Akira, „Autophagy in Infection, Inflammation and Immunity", Nature Reviews Immunology, 2013, 13; коаутор, „TRIM Proteins Regulate Autophagy and Can Target Autophagic Substrates by Direct Recognition", Developmental Cell, 2014, 30.

Ђ. Фира