ДУДАШ, Ђула

ДУДАШ, Ђула (Dudás Gyula), историчар, професор, публициста (Сента, 19. XI 1861 -- Сомбор, 11. I 1911). Гимназију је похађао у Сегедину и Суботици, а Филозофски факултет у Будимпешти, где је и докторирао из области филозофије и историје. Каријеру је започео као професор историје у гимназији у Сенти, али је ускоро отишао службом у Сегедин. У Сомбор је прешао 1889, где је радио као професор у Трговачкој школи. То место напушта 1891. и посвећује се научноистраживачком раду. Бавио се проучавањем завичајне историје и археологије. Био је оснивач а неко време и секретар Бачко-бодрошког историјског друштва, као и приређивач и писац већине радова у обимној двотомној монографији Бачко-бодрошке жупаније (у коауторству с Гросшмитом и Тимом, Bács-Bodrog vármegye egyetemes monográfiája, Zombor 1896). Вредни помена су и његови радови на пољу генеалогије и хералдике. Водио је и археолошка ископавања. Био је сарадник свих значајнијих историјских и археолошких часописа, како оних који су излазили на територији данашње Војводине, тако и оних који су објављивани у Мађарској. Написао је велик број радова у којима је обрађивао питања из археологије и историје Јужне Угарске од најранијих времена до средине XIX в. Ужу специјалност представљала му је историја XVII и XVIII в., а посебно историја Срба у Угарској тога доба: A magyarországi szerbek története a XVII. Században (Историја Срба у Угарској у XVII в.), 1885; Szerbjeink a XVI. Században (Наши Срби у XVI в.), 1885; A bácskai és bánsági szerbek szereplésének története a 16. és a 17. században (Историјска улога Срба из Бачке и Баната у XVI и XVII в.), 1896. Последњих година живота био је постављен за краљевског школског надзорника жупаније Земплен.

ДЕЛА: Rákóczy bácskai hadjárata 1704-ben (Ракоцијев поход у Бачку 1704), 1884; A zentai csata (Битка код Сенте), Zenta 1885; A tiszai határőrvidék községei (Општине потиске војне границе), 1886; A zentai ütközet és Szeged visszavétele 1686-ban (Битка код Сенте и повраћај Сегедина 1686), 1886.

ЛИТЕРАТУРА: J. Szinnyei, Magyar írók élete és munkái, II, Budapest 1893; Révai Nagy Lexikona, VI, Budapest 1912.

П. В. Крестић