ДЕРОКО, Никола

ДЕРОКО, Никола, инжињеријско-технички генерал, војни писац (Београд, 16. IV 1874 -- Београд, 27. IX 1944). Војну академију завршио је у Београду 1894, када је произведен у чин инжињеријског потпоручника, и Војно-официрску електро-техничку школу у Русији 1903. У чин мајора унапређен је 1912, потпуковника 1915, пуковника 1920, бригадног генерала 1927. и инжињеријско-техничког генерала 1936. Због афере овог чина је лишен пресудом Војнодисциплинског суда 1937. Најдуже је био командир вода у телеграфској чети 2. инжињеријског батаљона, њен командир (1903--1907), деловођа Инжињеријског комитета (1907--1912), на служби у Инжињеријско-техничком одељењу Министарства војног (1908--1914), у балканским ратовима шеф Телеграфског одсека Саобраћајног одељења Врховне команде, и касније био је шеф Телеграфског одсека, потом шеф Телеграфске инспекције Саобраћајног одељења Врховне команде до 1917. и в. д. начелника Поштанско--телеграфског одељења Врховне команде. Важније дужности после рата: шеф Наставног одсека Инжињеријске инспекције (1924--1927), в. д. председника Инжињеријско-техничког комитета до 1931, управник Инжињеријско-техничког завода до 1932. и в. д. начелника Инжињеријско-техничког одељења Министарства војске и морнарице до краја 1936. Сарађивао је у Ратнику 1905. и Инжињериском гласнику 1930. Примио је 17 домаћих одликовања, од којих је најзначајнији Орден југословенске круне II реда, и четири страна одликовања, укључујући британски орден за изванредне заслуге.

ДЕЛА: Војна криптографија или шифровање и дешифровање депеша, Бг 1905; Пројекат нове сигнализације, Бг 1907.

ЛИТЕРАТУРА: Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије 1850--1925, Бг 1925; Споменица o стогодишњици Прве мушке гимназије у Београду 1839--1939, Бг 1939; М. Бјелајац, Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918--1941, Бг 2004.

В. Иветић