ДИНИЋ СКОЧАЈИЋ, Стана

ДИНИЋ СКОЧАЈИЋ, Стана, песник, прозни писац (Струмица, Македонија, 20. Х 1951). Вишу педагошку школу -- Српскохрватски језик и југословенска књижевност, завршила у Нишу 1973. У Београду је студирала Српскохрватски језик и југословенску књижевност на Филолошком факултету. Радила на радију и на телевизији. У Дому културе у Нишу запослила се 1989, као уредница књижевног програма, а од 1999, када Дом културе прераста у Нишки културни центар, Д. наставља да ради на истом послу у новој установи. Са З. Пешићем Сигмом покренула је часопис за уметничку критику Нишки аналитичар (1996--1998). Била је уметнички директор Књижевне колоније „Сићево", аутор је пројекта Дани Стевана Сремца и покретач Награде Стеван Сремац. У часопису Градина уређивала је прозу. Песник је широког опсега интересовања, који се креће од дневних вести до егзистенцијалистичких тема. Иако често елиптичног израза, песме јој одликују нарација и дескрипција (Влажни цвил, Бг 2008; И поведи ме тамо, Кв 2010; Биће снега, Н. Сад 2017). У приповеткама и роману Страшне страсне везе (Бг 2002) њени јунаци често балансирају између фикције, у којој бораве настојећи да се остваре као писци, и стварности, од које настоје да побегну. Песме и приче Д. заступљене су у многим антологијама (нпр. Cat Painters: An Anthology of Serbian Poetry, New Orleans 2016). Добитница је награде „Милица Стојадиновић Српкиња" за књигу песама Теглице за бубице (Вш 2015), те награде „Славиша Николин Живковић" Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша (2018) за приповетке у рукопису И нека ми после неко каже (Ниш 2018).

ДЕЛА: поезија: Ушивање сенке, Ниш 1996; Мрежа, Ниш 1998; Ноћ у голом врту, Бг 2006; приче: Гладна тама, Бг 1996; Мртви смо озбиљни, Бг 2001; Ту си, птичице, Бг 2004.

ЛИТЕРАТУРА: С. Илић, „Дневник увреда 1999--2000 године: С. Динић Скочајић, Мртви смо озбиљни", ЛМС, 2002, 470, 3; Д. В. Тодоресков, „Приправност емоција", у: С. Динић Скочајић, Биће снега, Н. Сад 2017; „Књижевни портрет: Стана Динић Скочајић", Градина, 2017, 76--77.

Д. В. Тодоресков