ДРАМА

ДРАМА (Dravma), грчки град у источној Македонији. На територији града пронађени су остаци праисторијског насеља, али континуитет до хеленистичког и римског доба, из којег потичу трагови Дионисовог култа, није потврђен. Од III до VI в. био је локално утврђење типа рефугијума. Појава Д. као средњовизантијског утврђеног града (polivcnion, a[stu) вероватно је била у вези са оснивањем значајног манастира Икосифинисе (слов. Косинице), крајем IX в., на удаљености од око 10 км од града. Постоје археолошки остаци средњoвизантијских утврђења и цркава. Иако се из извора види да је град у периоду од XII до XIV в. био важна станица на путу од Неаполиса (Христопољ, Кавала) према Сересу и Солуну, као и седиште управне области (теме), о њему је остало мало података. Током XIII в. био је седиште архиепископа, а почетком XIV в. митрополита. Д. је захваљујући положају и богатству водотокова била место за одмор царице Ирине Палеолог (по рођењу Јоланде Монфератске, супруге цара Андроника II и мајке српске краљице Симониде), која је после 1303. најчешће боравила и резидирала у Солуну; она је током боравка у Д. у другој половини 1316. и преминула. Краљ Душан освојио је Д. 1344, а регионални значај града порастао је у време распада његове државе. Д. се после 1355. налазила у области под влашћу царице -- монахиње Јелисавете (Јелене), Душанове удовице, а самим градом и околином управљао је кесар Војихна, царев сродник. Мешајући се у тадашње византијске међусобице, кесар Војихна је 1357. у Д. држао заробљеног цара Матију Кантакузина. После повлачења царице Јелисавете (Јелене), августа 1365, власт у Сересу припала је деспоту Јовану Угљеши, мужу Војихнине кћери Јелене (касније монахиње Јефимије). Митрополија Д. спадала је међу црквена седишта која је Душан убрзо после свог царског крунисања и уздизања архиепископије у патријаршију одвојио од надлежности Константинопоља и ставио под јурисдикцију Пећи, што је био један од формално-правних разлога за његово изопштење, тзв. Калистову анатему (око 1352). Деспот Јован Угљеша је посебним владарским актом 1368. прогласио враћање своје области (која је укључивала Д.) под власт патријарха, што се догодило тек маја 1371. уочи битке на Марици. После погибије деспота Угљеше град је поново припао византијском цару. Османлије су га освојиле око 1388. и у њему сместили седиште вилајета.

ЛИТЕРАТУРА: Г. Острогорски, Серска област после Душанове смрти, Бг 1966; mhtr. D. K. Kuravtso", Istoriva th" Ierav" mhtropovlew" Dravma" apov aparcev" th" mevcri shvmera, Dravma 1995.

С. Пириватрић