Прескочи до главног садржаја

ДУШАНОВИЋ, Јевто

ДУШАНОВИЋ, Јевто, глумац, управник позоришне дружине (Стари Мајдан код Санског Моста, 15. VI 1861 -- Нови Сад, 24. X 1917). Завршио је основну школу у Санском Мосту и трговачки занат. Мобилисан је у аустроугарску војску, али је због једног инцидента побегао у Турску, у Цариград. Тамо се заинтересовао за глумачки позив и, после помиловања и повратка у Бањалуку, 1881. одмах приступио Позоришној дружини Фотија Иличића. Неколико година провео је и у путујућој трупи Петра Ћирића, а 1891--1902. био је члан Српског народног позоришта у Новом Саду. Ту га је Тона Хаџић прекрстио променивши његово породично презиме Дошеновић у Душановић. Потом је основао трупу „Позоришна дружина Јевте Душановића" са којом је изводио представе по Срему, Славонији и Босни. У СНП играо је поново од 1903. до краја 1905, када је, због туче са глумцем Пером Добриновићем, напустио позориште и у Руми, Србобрану и Новом Саду отворио своје кафане. У СНП се вратио тек 1911. и ту 1914. завршио глумачку каријеру. За време I светског рата био је, као српски глумац, сумњив властима, те је породицу издржавао радећи, са сином Станојем, најтеже послове. Без материјалне помоћи Друштва за СНП, а уз здравствене проблеме, излаз је нашао у самоубиству. Припадао је најистакнутијим глумцима СНП, а колеге и публика су га изузетно волели и ценили. Снажан и јак човек, на реалистичан начин играо је народне јунаке и духовито стилизоване ликове из народног живота, а на репертоару је имао и класичне карактере. Истицане су његова беспрекорна дикција и раскошна гестикулација. Улоге: Краљевић Марко, Браца Тома (В. Миљковић, Краљевић Марко и Арапин, Јабука); Радослав III краљ српски (М. Цветић, Немања); Гинтер (Х. Ибзен, Нора); Квазимодо (В. Иго, Ш. Бирхпфајфер, Звонар Богородичине цркве); Осип (Н. В. Гогољ, Ревизор); Живко Хомољац (М. Поповић Шапчанин, Задужбина цара Лазара); Градић (Е. Сиглигети, Циганин); Јован (Е. Тот, С. Дескашев, Сеоска лола); Петар (Ј. С. Поповић, Кир Јања); Иван Бег Црнојевић (Н. Петровић, Балканска царица); Владика Данило (М. Ђорђевић Призренац, Слободарка); Краљевић Марко (Ј. Ђорђевић, Т. Хаџић, Сабља Краљевића Марка); Андрија (Ј. Веселиновић, Д. Брзак, Ђидо); Мата пропалица (И. Округић Сремац, Шокица); Илија Ликовић (Л. Костић, Максим Црнојевић); Цар Душан (Ђ. Малетић, Апотеоза) и др.

ЛИТЕРАТУРА: Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979.

Б. Нишкановић