Прескочи до главног садржаја

ДЕБЕЉКОВИЋ

ДЕБЕЉКОВИЋ, Мирослав, грађевински инжењер, универзитетски професор (Приштина, 20. I 1924 -- Београд, 16. II 2006). На Грађевински одсек Техничког факултета у Београду уписао се 1945, четврти и пети семестар завршио у Прагу и дипломирао на Грађевинском факултету у Београду 1951. По дипломирању радио до пензионисања 1984. у пројектантском бироу „Пројметал" у Београду. Као хонорарни асистент био је ангажован на Катедри за транспорт Рударског факултета у Београду (1960--1965) и на Катедри за металне конструкције ГФ у Београду од 1964, где је на последипломским студијама у звању вишег стручног сарадника oд 1969. предавао Специјалне железнице (индустријске жичаре). За редовног професора на ГФ у Суботици на групи за металне конструкције изабран је 1984. Као главни и одговорни пројектант учествовао је у реализацији низа пројеката нестандардних објеката намењених сложеним технолошким процесима у области црне металургије: железаре Никшић, Скопље и Смедерево. Ρадио је на пројектовању носећих челичних конструкција великог броја рударско енергетских постројења: у Бору, у Тузли, за термоцентрале „Колубара А" у Великим Црљенима и „Никола Тесла А и Б" у Обреновцу, а делимично и „Дрмно" у Костолцу. Био је члан више републичких комисија за техничке прегледе изведених радова великих индустријских и енергетских постројења и за нострификацију иностране пројектне документације носећих конструкција од челика. Учествовао је у раду експертских тимова за утврђивање узрока рушења низа челичних конструкција и дао је допринос санацији конструкција оштећених пожаром (хладна ваљаоница железаре у Смедереву, термоцентрале „Никола Тесла А и Б"). Бавио се проблематиком динамички оптерећених темеља и вибрација код индустријских постројења. Значајно је допринео области челичних конструкција својим делом Челичне конструкције у индустријским објектима (Бг 1995) и посебно делима о специјалним челичним конструкцијама, које је пројектовао и градио за најзначајније велике објекте у земљи. Био је редовни члан Инжењерске aкадемије Југославије од 2000. Одликован је Орденом рада за учешће у изградњи Железаре Скопље, добитник је повеље за животно дело на пољу грађевинског конструкторства и више других признања.

ДЕЛА: Темељи машина, прорачун и конструкција, Бг 1995; Индустријске жичаре, Бг 1999; Бункери и силоси у челичној конструкцији, Бг 2000; Спрегнуте конструкције у пракси, Бг 2012.

ИЗВОР: Архива ГФ у Суботици.

Р. Мандић