ДРОБЕТА

ДРОБЕТА, римско утврђење на левој (северној) обали Дунава, данас у предграђу Турн Северина (Румунија), које се налази насупрот утврђења Понтес (Pontes, Transdrobeta), на десној (јужној) обали. Оба кастела подигнута су у исто време, између првог и другог Трајановог рата са Дачанима (103--105). Њихова функција је била да штите Трајанов мост, изграђен ради освајања Дакије, Понтес његов јужни крај, а Д. северни, да осигуравају безбедност преласка преко њега, а касније да служе као царинске станице између провинција Горње Мезије и Дакије. Кастел Д. први је забележио гроф Марсиљи, који је начинио први план утврђења и цивилног насеља. Значајно је поменути и археолошка истраживања Григора Точилескуа крајем XIX в., као и радове Думитруа Тудора, Михаила Давидeскуа и Михила Захариадеа из XX в. Историјски извори, епиграфски натписи и печати на опекама дају три имена овог римског утврђења: Drobeta, Drubeta и Drubetis, од којих друга два потичу из познијег периода и одражавају народно име, односно вулгарно-латински говор. Цивилно насеље се простире ка северу, истоку и западу од кастела правоугаоне основе. Имало је неправилну петоугаону основу, било је утврђено и брањено земљаним бедемом (vallum) и ровом (fossa). У познијој фази, уместо валума подигнут је камени бедем. Поменуто насеље настало је крајем III или почетком IV в., а обновљено је у VI в., јер је Д. постала значајно пристаниште на Доњем Дунаву. Војни логор је био правоугаоне основе, оријентисан према странама света, димензија 137,5 х 123 м. По једна капија, брањена кулама квадратне основе, налазила се на свакој страни утврђења, у заобљеним угловима кастела налазила се по једна кула, на северном и јужном бедему по две куле, а на источном и западном по једна, што чини импозантан број од укупно 18 кула. Од југоисточног угла тврђаве пружао се зид ка Дунаву, који се завршавао кружном кулом, док се зид од југозападног угла пружао до пилона моста. Највероватније су ови зидови штитили пристаниште. У првој фази градње из времена цара Трајана у средини утврђења налазила се команда (praetorium), окружена јавним зградама и војничким баракама. Средином III в., за владавине цара Галијена, утврђење је обновљено -- северна, источна и западна капија су затворене великим правоугаоним кулама, а јужна капија (ка пристаништу) ојачана је кулама базиликарне основе. Посаду Д. чинили су делови легија V Macedonica и XIII Gemina. После римског повлачења из Дакије 272--275, у време цара Аурелијана, Д. је ипак наставила да постоји, пре свега због значајног пристаништа и због обезбеђења прелаза преко Дунава. Она је тада припала новоформираној провинцији Приобалној Дакији (Dacia Ripensis), која је заузимала десну обалу Дунава од ушћа Поречке реке до ушћа Тимока. На опекама откривеним у Д. налазе се печати DA(ciae) R(ipensis) DIANA, DA(aciae) R(ipensis) AQUIS, D(aciae) R(i)P(ensis) DIERN(a), што је повезује с утврђењима у Текији, Караташу и Прахову и војском са десне обале Дунава. Зато је у IV в., највероватније у време Константина Великог, унутрашња архитектура кампа измењена. У средишту утврђења подигнута је зграда крстасте основе, која се састојала од низа просторија, највероватније војничких барака. Између ове грађевине и бедема, налазио се портик од зиданих стубаца, где су се налазиле продавнице, занатске радње (tabernae) и сл. У то време посаду Д. чиниле су коњичка јединица Cuneus equitum Dalmatarum Divitensium и помоћни одред Auxilium primorum Daciscorum. Ово утврђење је уништено у инвазији Атилиних Хуна у Подунавље 441--443. и од тада се не помиње као Д. Међутим, у списку обновљених и подигнутих утврђења у Прокопијевом делу De Aedificiis, после Понтеса помиње се утврђење Theodora и Theodorupolis, што би можда могло да се идентификује са кастелом и цивилним насељем некадашње Д., сада названим по царици Теодори, супрузи Јустинијана I. У прилог овој хипотези говоре налази датовани у VI в., откривени у Д. -- грнчарија, керамичке уљане лампе, стаклене посуде и новац. Нарочито је занимљив налаз полупроизвода карактеристичних бронзаних фибула, тзв. доњеподунавског типа, који сведочи о занатској делатности у VI в.

ЛИТЕРАТУРА: Gr. C. Tocilescu, Fouilles et recherches archeologiques en Roumanie, Bucarest 1900; D. Tudor, „Contribuţii privitoare la armata Daciei Ripensis", Studii şi cercetări de istorie veche, 1960, 11, 2; Oltenia romană, IV, Bucureşti 1978; M. Davidescu, Drobeta în secolele I--VII, Craiova 1980; M. Zahariade, „The late Roman Drobeta I. The cruciform building and the fort garrison in the 4th century AD", Acta Musei Napocensis, 1997, 34, 1.

С. Петковић